DAN POBJEDE

Nama je u školi bio Dan pobjede. Za Dan pobjede ona učiteljica Smilja je ugibala u razred sa dvojicom fosilaca. Fosilci su vukli se sa šćapima i kleckali su glavama. Učiteljica Smilja je rekla da to su drugovi iz saveza antifašističkih antifašista. Onda je ona pokazala fosilcima da sidnu u zadnju klupu. Nama ekipi je bila vuna da focilci će se skljokat nasmrt dok dogibaju do zadnje klupe. Učiteljica Smilja je nama rekla: "Drugovi iz saveza antifašističkih antifašista, koji su prošli sve ofemzive, a naročito bitku na Neretvi, izrazili su želju da prisustvuju našoj prigodnoj nastavi povodom Dana pobjede!" Onda su fosilci jedva se dokopali zadnjih klupa i strmeknili su se na katrige. Mi smo svi brisali čela kad su sjeli i otpuhnili smo od olakšavala. Uča Smilja je rekla: "Saćemo malo na ovom prigodnom satu evocirat uspomene iz narodnooslobodilačke borbe i veličamstvene bitke protiv fašističkog terora! A drugovi će nas ako triba nadopunit sa nekim nepoznatim detaljima!" Mi rulja smo gledali u učiteljicu Smilju sa čudilom. Uča je samo gnječila si prste i keserila se prema dvojici fosilaca. Onda je ona pokazala rukom na mene da dignem se iz klupe. Ja sam u roku odma se ustao. Uča je mene pitala: "Robi, možeš li nam ti, naprimjer primjera, nešto reć o Maršalu Titu i njegovom herojskom djelu?" Ja sam rekao: "Mogu!" Uča je pitala: "Da čujemo, šta nam možeš reć?" Ja sam rekao: "Mogu reć sve najbolje!" Uča je rekla: "Pa reci nam..." Ja sam rekao: "Evo, ja bi rekao o Maršalu Titu i njegovom herojskom djelu samo sve najbolje!" Uča Smilja je blago zarežala: "Znam, Robi, al šta je to Maršal Tito napravio da možemo o njemu reć samo sve najbolje?" Ja sam prvo malo se češkao po tintarici. Učiteljica Smilja je gledala sa neugodom prema fosilcima u zadnjoj klupi. Onda sam ja rekao: "Maršal Tito je napravijo ogromni korak za čitav hrvacki narod i njegovo oslobođenje od fašizma!" Uča je uskliknila: "Tačno! Odličan odgovor! Bravisimo, Robi!" Svi rulja u razredu su u mene gledali sa divljenjem. Uča Smilja je mene pitala: "Možeš li nam sad samo malo pojasniti kakvi je to ogromni korak Maršal Tito napravijo?" Ja sam rekao: "Mogu! Još lani je Maršal Tito bijo kurvin sin i govno zločinačko, a već ove godine je heroj i najveći sin našeg naroda!" Tu je učiteljica Smilja objesila donju usnu i iskobečila je oči. Ja sam rekao: "To je ogromni korak za jednog čovjeka, a posebno za čitav jedan narod!" Uča je škarpunila se po faci i gledala je sa neugoditisom prema fosilcima u zadnjoj klupi. Onda je ona meni zarežala: "Sjedi, Robi! Saćemo rađe malo evocirat uspomene na partizanski pokret i revoluciju!" Ja sam sjeo nazad u klupu. Uča je pokazala rukom na onu balibanicu Lidiju da digne se. Lidija je u roku odma skočila se na noge. Učiteljica Smilja je nju pitala: "Lidija, šta nam ti možeš reć o partizanskom pokretu?" Lidija je rekla: "Mogu reć sve najbolje!" Uča je rekla: "Znamo to, Lidija, al pričaj nam malo o nastanku partizanskog pokreta!" Balibanica Lidija je najprvo se počeškala po kikicama. Onda je ona rekla: "Partizanski pokret nastajao je dosta teško i mukotrpno... mislim... uz ogromne napore..." Uča Smilja je uletila: "Šta tačno misliš, Lidija?" Lidija je rekla: "Partizanski pokret u svojim počecima činila je samo šačica ljudi, odlučnih da se hrabro odupru fašizmu!" Uča je rekla: "Tačno! Odličan odgovor! I šta je onda bilo?" Lidija je rekla: "Onda je partizanski pokret naglo rastao i dobijao je sve više pristaša, tako da je sad trista puta brojniji nego lani!" Tu je učiteljica Smilja opet objesila usta i iskobečila je oči. Balibanica Lidija je rekla: "Tako i naša zemlja od ove godine ima bogatu antifašističku tradiciju!" Uča je tuta forca crvendačila se po faci i gledala je sa neugodom u fosilce u zadnjoj klupi. Onda je ona blekasto se nakeserila prema njima i rekla je: "Drugovi antifašisti, molim vas da zenemarite ove iskaze! To su još mala dječica i nisu još dobro savladali gradivo!" Samo fosilci nisu ništa odgovarali. Plus su oni imali otvorena usta i zatvorene oči. Mi smo se svi okrenili prema njima i piljili smo sa tupilom od nekuženja. Onda je moj drug Dino rekao: "Jebate patak, ovi se uopće ne miču!" Ona pederica Sandra je rekla: "Pare mrtvi, čoviče božji!" Fosilci su na katrigama izvalili glavuše prema nazad i žmirili su sa zinutim ustima. Uča Smilja je totalikus ukočenila se ispred ploče. Ja sam rekao onom Kani Šteti šta je sidijo u prezadnjoj klupi: "Kane, aj provjeri je li dišu!" Onda je Kane došunjao se do fosilaca i nagnijo im je uvo ispred zinutih usta. Onda je on rekao: "Ne pari mi se da dišu! Mislim, možda dišu, al uopće se ne primjećuje!" Tu je u razredu opet uletila tišinčuga. Onda je moj drug Dino rekao: "U jebate, ako su stvarno riknili, to će nam svima bit žešća zajebancija!" Uča Smilja je podviknila: "Kakva zajebancija?!" Moj drug Dino je njoj rekao: "Ako su ovi dvojica antifašisti, a jesu, i ako su zaginili od naše prigodne nastave, to znači da nam je nastava bila fašistička! Logično!" Ja sam rekao: "Tačnije, nastava nam je takva da od nje ginu antifašisti!" Učiteljici Smilji je uletijo iznebuš na kvadrat. Onda je Kane Šteta rekao: "A u pene bonačića, već vidim naslov u sutrašnjim novinama!" Uča je skriknila: "Kakvi naslov?!" Kane je rekao: "U trećem a razredu Dan pobjede svečano obilježen smrću dvojice antifašista!" Uča Smilja je ukipala se ispred ploče i cvokotala je sa zubima. Onda je ona naglo požutila po faci. Onda je poslje žutila uletilo joj je zelenilo. Onda je ona zakolutačila sa očima. Onda je ona svom forcom se skljokala ispred ploče i pala je u onesvjest. Kad je učiteljica Smilja tresnila onda su fosilci trgnili glavama i otvorili su oči. Tu smo mi svi rulja okrenili se prema njima. Prvi fosilac je pitao: "Šta je ovo? Kakvo je ovo gruvanje?" Drugi fosilac je rekao: "Neam pojma šta se događa! Di smo mi ovo?" Prvi fosilac je rekao: "Stvarno, jebate, di smo mi ovo?" Kane Šteta je nagnijo se prema njima i rekao je: "Na Neretvi, druže! Moramo hitno preć Neretvu!" Fosilci su skočili sa katriga i ćopili su šćape. Onda su nabrzahen izvlačili se iz klupa za izgibat. Prvi fosilac je rekao: "Bižmo, bižmo! Švabe nadiru iz svih pravaca, jebate, viš da krehaju iz mirnobacača!" Drugi fosilac je rekao: "Bižmo, bižmo, čoviče! Moramo šta prije preć most dok Neretva nije nabujala!" Onda su fosilci opalili cotaonu i trčkaonu sa šćapima preko razreda. Oni su se turbo dizel probijali prema vratima. Samo onda sam ja stao ispred njih i pokazao sam rukom na učiteljicu Smilju. Ja sam rekao: "Nemojte, drugovi, zaboravit ranjenike!"

Robi K. (IIIa)