Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
POPLAVA
12. svibnja, 2005.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Kad se u zemlji Srbiji desi nečuveni/neprirodni fenomen u obliku mega poplave – koja je za desetak dana sjebala nekoliko velikih banatskih sela, ali onako žestoko, u prizorima očajničkih filmskih slika sa sve prljavom vodom po kojoj plutaju životinjske lešine – najmanje što se očekuje jeste da Nešto Što Se Zove Država, pod uslovom da ista Fucking Država postoji u zoni Koštuničinog sumraka, učini sve da pomogne tim nesrećnim ljudima u trenucima kad više nema zajebancije; dočekali smo, međutim, da ne samo otkrijemo da se Vlada Srbije nije sastajala pune dve nedelje zbog "odmora" te nije bila pri fizičkoj svesti da proglasi stanje elementarne nepogode (što podrazumeva svaku vrstu pomoći: od ukidanja poreza do dobijanja kredita), već i da onda kad se konačno, hvala qurcu, okupila na gomili – nije proglasila stanje elementarne nepogode, tobož, jer je Zakon o poplavama, zemljotresima i ostalim pizdarijama, danas neprimenljiv jer je donošen u vreme još živućeg zločinca Tita koji je onako živahan insistirao na samoupravnim formama, ne sanjajući, tragičar, da će ga glede poplava pominjati koštunjavi Koštunica i ostali koštunjavi ministri.

Ukratko: budući da nije legalistički proglašavati stanje elementarne nepogode – stanje se ne proglašava! Prevedeno na hrvatski, radije ćemo imati hiljade udavljenih nego da prekršimo Zakon, što je još jedna cigla u zidu legaliste dr. Vojislava Koštunice, srpskog premijera, totalno iznenađenog da poplave kao takve uopšte postoje. U njegovom lego-mozgu sve reke imaju svoje tokove i sasvim je nedopustivo da se iste izlivaju i ometaju zasluženi dvonedeljni odmor Vlade!

Teškom je mukom dr. Koštunica stigao u banatska sela gde im je poručio da se nada da će se "sreća i zadovoljstvo" vratiti u njihove domove, otkud on – jebiga, da nije Vanga – zna da je ikada bilo sreće i zadovoljstva na tim prostorima gde se radi od jutra do mraka i gde za sreću, a posebno za zadovoljstvo, nema vremena.

Onda su u Banat stigli i ostali ministri-opsenari obećavajući kuće, kredite, čamce, jahte, brodogradilišta, najnovije Panonsko more, odbijajući da se zakunu da će primeniti Zakon o elementarnim nepogodama jer je to malo zajebano; moraš da seljake oslobađaš poreza, da im ugađaš niskim cenama, da im gradiš kuće, da brineš o njima, da izvlačiš mrtve svinje iz vode, da paziš na epidemije, da trošiš pare na pomoć, da ti stalno vise nad vratom!

U dobročiniteljskoj voajerskoj procesiji političara koji su proleteli kroz poplavljena sela – uzgred obećavajući Kule & Gradove na vodi: umalo da pomislim da će selo zvano Jaša Tomić postati srpska Venecija – tamošnji građani su u početku bili impresionirani i naivno zbunjeni; kad su videli da srpski premijer uzima lopatu u ruke i odlučnim legalističkim pokretima puni jedan džak peska za svega nekoliko desetina sati, trebalo je da im bude jasno da će ih uskoro posetiti svi oni koji pohlepom žive od medijske poplave.

Pojavio se predsednik Boris Tadić, vrlo zabrinut i ljut na Rumune koji su nešto zajebali oko nasipa: građanima je mrko obećao da će istog časa pozvati predsednika Rumunije da tu stvar reše, nemoj samo oni da brinu, neka love lešine po vodi, za sve ćemo ostalo lako! Bio je i ministar za kapitalne poplave Velimir Ilić čiji je poznati umirujući ton čačanske tolerancije sebi dozvolio da obeća svakom građaninu da će imati veću i stariju kuću od one srušene ili nestale pod vodom, neka mu veruju na reč, ipak je on Velja Ilić, pička mi materina!

PERO S ONOGA SVETA: POPLAVA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.