Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
EGZEKUCIJADA
2. lipnja, 2005.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Najnoviji trijumf srpskog pravosuđa – povlačenje međunarodne poternice za izvesnom Mirjanom Marković, koja je proteklih 27 meseci provela negde u Rusiji, šibana krhkom usamljenošću ptice slomljenih krila, suznom melanholijom tek propupelog proleća i meditativno-romantičnom čežnjom za svojim suprugom Slobodanom Miloševićem – tek je jedan od nogometnih dokaza da je The Serbia postala zajebana Pravna Država u kojoj se sudi bez emocija, pritisaka, upliva politike, gde nema korupcije, mita ili sličnih hrvatskih nestašluka, jer je svetski priznati legalizam dr. Vojislava Koštunice ušao u sve pore sistema koji sad diše punim plućima one razjebane ptice.

Literarna lepota odluke kojom se Drugarica oslobađa iz sovjetskog zatočeništva, na tragu je velikih proznih poema, blistavo potresna zbog vere u ljudski materijal: "Poternica je stavljena van snage na predlog branioca, a uz saglasnost tužioca, jer je branilac dao obećanje da će se optužena Mira Marković odazvati pozivu suda i pojaviti na glavnom pretresu koji je zakazan za septembar mesec". Ono što je nezamislivo u zemljama koje se kurče nekakvom Vladavinom Prava – da se veruje advokatu koji je (obratite pažnju) “dao reč” da će Mirjana Marković vaskrsnuti na budućem pretresu – u Srbiji je sasvim prirodno, jer data reč, u Srba, poznato je, nikad pogažena neće biti, jer to ne dozvoljava pravoslavni genetski kod satkan od najfinijih niti čovekoljublja blistavo iskazanim tokom veselih dana “Egzekucijade” u uvijek srpskoj Srebrenici!

Politički neutemeljeni tračevi da je, navodno & tobož, Drugarica imala nekakve veze s likvidacijama ideoloških protivnika (Ivan Stambolić) odbili su se o legalističke zidine snagom mirisa planinske ljubičice – jer se gđi Marković sudi zbog nezakonitosti oko raspodele društvenih stanova, što je najstrašnija od svih optužbi, opasnija od navodnih ratnih zločina u kojima Srbija – dajem reč, majke mi – nikad nije učestvovala!

Da se ova država pod pendrekom ministra pravde Zorana Stojkovića (koji je osamdesetih godina, kao časni sudija, organizovao lomače za “knjige neprijateljske sadržine”) pretvorila u Bastion ljudskih prava koja se redovno zalivaju i šišaju – imao sam čast nedavno proveriti na osobnom primeru. Proces koji se godinama vodio protiv Petra Lukovića i dvojice urednika danas ugašenog tjednika Reporter (jedan od njih nedavno preminuo) - zbog očigledno iracionalnih optužbi da je izvesni Miodrag Popov, popularni RTS-gmaz, tokom oslobađanja srpskog Vukovara od kosmičko-ustaške invazije, kao voditelj ratnih TV “Dnevnika”, emisije poznate po svom smirenom i miroljubivom tonu, bio jedan od onih koji je istinu o “ogrlici sa dečijim, srpskim očima” prezentirao javnosti, odmereno, s mikrofonom u jednoj i nožem u drugoj ruci – finaliziran je u očekivanom tonu.

Narodni sud zahtevao je od Lukovića da donese, nađe, stvori i pokaže video-snimak potpunog nevinog Popova; kako je nacionalni RTS obavestio sud da ne raspolaže kasetama baš za one dane koje je rastrojeni Luković naveo u svojoj podloj odbrani – a kako Sud ne veruje svedocima koji bi se zakleli (hrvatski: zaklali) da je Popov neopevani lažov i opevani srpski fašista (poznat po doskočici da glede snimaka iz Vukovara kaže: “Imamo leševe k’o bombonice”), ishod je bio očekivan. Luković & Comp. kažnjeni su novčanom kaznom; kad se Gmaz žalio – kazna je udesetostručena, bez prava da se Luković & Comp. ponovo žale! Nema milosti za srpske neprijatelje!

PERO S ONOGA SVETA: EGZEKUCIJADA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.