PRONAĐI TAJKUNA NA BUVLJAKU
Tatjana GROMAČA
23. prosinca, 2005.

Mislim da me privlači prošlost uopšte, smatram je velikom misterijom. Volim da na buvljim pijacama pronalazim potpuno zaboravljene književne radove; recimo, u jednom od stripova koji su našli mesta u zbirci "Tušta i tma" obradio sam jedan potpuno minorni roman koji je objavljen tridesetih godina, i opisivao život u Beogradu tog vremena. Opisan je sloj zelenaša s jedne strane, i nasuprot njima grupice umetnika-buntovnika. Pisac toga romana jednom je od glavnih junaka, novobogatašu i bankaru, nadenuo isto ime kao što se zove jedan od današnjih srpskih tajkuna! Ne samo što je isto ime u pitanju, već i veoma slični maniri i karakter!

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Ime Aleksandra Zografa (s drugim, pravim imenom Saša Rakezić) ovdašnjoj strip publici nije nepoznato. Ovaj autor stripova iz Pančeva već je stekao brojne poklonike svojih i crtački i tekstualno iznimno interesantnih stripova i u Hrvatskoj. Gotovo da je nepotrebno navoditi da se radi o vjerojatno jednom od najuspješnijih strip crtača današnjice s Balkana, koji je još početkom devedesetih godina prošlog stoljeća počeo ravnopravno participirati u svim važnijim strip tiskovinama diljem svijeta. Danas su iza njega četiri objavljena samostalna strip albuma u Americi, jedan u Engleskoj, četiri u Italiji, po nekoliko strip albuma publiciranih u Francuskoj, Finskoj, Španjolskoj, Njemačkoj… Napokon, i u Hrvatskoj je, u izdanju zagrebačkog VBZ-a, izašao Zografov album "Tušta i tma".

Radi se o izboru kraćih strip priča redovito publiciranih na stranicama beogradskog neovisnog tjednika Vreme čiji je Zograf suradnik. "Tušta i tma", kao i prošlogodišnje izdanje romana "Išmail" Vladimira Arsenijevića (Profil, Zagreb), koji je obogaćen Zografovim stripovima, bio je povod za naš razgovor s ovim maštovitim i originalnim strip autorom.
 
Snovi kao inspiracija
 
- Vaši su stripovi, po načinu pričanja priče, a također i vizualno, prema načinu na koji vi kao autor percipirate stvari, prilično bliski s književnošću, pa se može reći da vaši stripovi nisu obični stripovi, nego još nešto malo više od toga. Kako vi to promatrate?
 
- Postoji više različitih "linija" kojima se bavim u svom radu na stripu, a koji profesionalno traje već petnaestak godina. Ponekad se bavim prepričavanjem snova. Drugi put je moj pristup skoro novinarski. A neki od mojih radova mogu zaista više da liče na ono što biste očekivali od književnog rada, nego od strip storije. Već i sam "ispovedni" ton mnogih od mojih priča podseća na postupak književnika koji progovara kroz vlastito iskustvo. Teško je zamisliti tako nešto u većini popularnih strip storija - zamislite da se Bonelli ili neko od crtača iz njegovog studija pojavi kao lik u stripu o Zagoru!
 
Međutim, već su i neki od antičkih romana (kao u slučaju Apulejevih "Metamorfoza") napisani u prvom licu, i to je odvajkada smatrano za potpuno prihvatljivo kao postupak u jednom književnom delu, čak iako se narator u "Metamorfozama" pretvara u magarca, i nastavlja naraciju iz perspektive tovarne životinje! U stripu je bilo sporadičnih primera da se radnja "projektuje" kroz lik samog autora, ali to je jedan drugačiji umetnički jezik, sa svojim vlastitim pravilima. Tek šezdesetih godina dvadesetog veka imamo izrazitije primere da crtač kroz vlastiti lik preuzima ulogu junaka ili naratora, i u to vreme nastaju i neke od sjajnih autobiografija u stripu.
 
- Kada smo prije dvije godine radili razgovor za Feral, vaši su stripovi bili objavljeni u SAD-u, Italiji, Francuskoj i mnogim drugim zemalja, tiskani u izdanjima nekih svjetski čuvenih strip autora kao što su Robert Crumb, Jim Woodring, Rick Veitch… Je li se u međuvremenu na tom planu dogodilo nešto zanimljivo?
 
- Neprekidno se odvija saradnja sa magazinima i strip časopisima iz različitih sredina, i ja uživam da učestvujem u tome. Čak iako je rad na nedeljnom stripu u listu Vreme strašno ograničio moje raspoloživo vreme. Recimo, upravo sam završio rad na ilustrovanju neobične knjige poezije (nazovimo to horor-poezijom) pod naslovom "Abramacabra", prema stihovima koje su napisali Emanuele Del Medico i Francesca Faruolo. Knjiga uskoro izlazi u Italiji, malo nakon zbirke stripova iz Vremena koji su se već pojavili u prevodu na italijanski, i nastavit će da izlaze u obliku serijala pod nazivom "Appunti", u izdanju bolonjske kuće Black Velvet.
 
Jedna od najzanimljivijih izložbi je svakako ona koja je ove jeseni bila priređena u portugalskom gradu Amadori, i to u prostoru smeštenom u susedstvu prometne metro stanice - sve u okviru festivala kojeg svake godine poseti oko 30.000 posetilaca... Naime, u pitanju je prva značajnija izložba posvećena stripu inspirisanom snovima. Ja sam bio izlagač, s obzirom da je dobar broj mojih stripova (van onoga što se pojavljuje u Vremenu) skoro direktna ilustracija zanimljivih snova.
 
Ali, zajedno sa američkim strip crtačem Rickom Veitchem, i portugalskim strip poslenikom Pedrom Motom, bio sam i priređivač ovog dešavanja. Pored toga što smo uspeli da prikupimo i izložimo značajan broj originalnih tabli crtača kao što su David B., Jim Woodring, Julie Doucet i brojni drugi, portugalski deo ekipe je uspeo da dođe i do originalnih tabli stripa "Little Nemo in Slumberland", a upravo ove godine se obeležava stogodišnjica početka objavljivanja ovog remek-dela američkog novinskog stripa. Kao što je poznato, svaka tabla ovog stripa je ilustracija jednog od snova koje je usnio mali Nemo.
 
Oči u oči
 
- Dosta stripova u zbirci "Tušta i tma" govore o vašim putovanjima po velikim evropskim gradovima poput Rima ili Londona, no vaša percepcija Evrope nije tipična. Može se reći da na neki način "raskrinkavate" Evropu onakvu kakva se želi prezentirati.
 
- Ne znam, možda je u pitanju moja sklonost da, kada se nađem u nepoznatom gradu, pokušam da pronađem neku zanimljivu priču, a ne da se "bavim turizmom". Možete da primetite da je neki grad lep i sjajan (a verujem da sva mesta u kojima žive ljudi imaju neku svoju lepotu i kvalitet kojeg možete otkriti), ali to nije baš nekakav materijal za priču. Možda zato moje "reportaže" iz evropskih gradova nisu ono što bi se unapred moglo očekivati. Ponekad je to smešno. Recimo, u vreme boravka u Münchenu, tokom jednog razgovora koji je bio upriličen povodom izložbe vezova Gordane Baste (moje supruge i koautorke) i mojih crteža, neko iz publike je pitao šta je to u Münchenu što mi se najviše dojmilo, i što nameravam da opišem u stripu. Ja sam rekao da je to bio susret sa gorilama u münchenskom zoološkom vrtu!
 
Tu nije bilo nikakve zlobe - volim München i imam puno prijatelja u tom gradu. Međutim, tokom boravka u tamošnjem zoo-vrtu desilo se nešto zaista uzbudljivo. Naime, planinski gorile, koji spadaju u veoma stidljive i skrovite životinje, koje teško trpe zarobljeništvo i obično borave u najudaljenijem delu kaveza, iznenada su ustali iz senke i počeli da promatraju ljude, od kojih ih je delila samo staklena ograda. To je bilo fantastično, nezaboravno iskustvo, iako ni danas ne shvatam zašto su te životinje osetile potrebu da urade tako nešto. Približili su nam se zastrašujući, ogromni tata-gorila, i delikatna mama-gorila sa čupavim mladunčetom u naručju, dakle čitava porodica, i stajali su tako na desetak centimetara udaljenosti, gledajući nas pravo u oči.
 
Vječni optimist
 
- Isti je slučaj s pričama - stripovima koji za temu imaju srpsku prošlost, samo što je ulazak u psihologiju tog prostora, čini se, još dublji. Može se reći da se bavite kulturološkim i drugim fenomenima prošlosti Srbije.
 
- Mislim da me privlači prošlost uopšte, smatram je velikom misterijom. Pogledajte te ulice - njima su nekada hodali neki drugi ljudi, čitave generacije ljudi kao što smo mi. Oni su silom univerzuma iščezli, a nama ostaje da se pitamo - kako je razmišljalo neko drugo ljudsko biće, koje je recimo u neolitu prolazilo pored ove reke, i mahalo toljagom, ili šta već? To što je moje prodiranje u prošlost Srbije možda produbljenije, jeste zato što svoju vlastitu sredinu bolje poznajem. Volim da na buvljim pijacama pronalazim potpuno zaboravljene književne radove; recimo, u jednom od stripova koji su našli mesta u zbirci "Tušta i tma" obradio sam jedan potpuno minorni roman koji je objavljen tridesetih godina, i opisivao život u Beogradu tog vremena.
 
Opisan je sloj zelenaša s jedne strane, i nasuprot njima grupice umetnika-buntovnika, koji bi hteli da nešto promene, i uglavnom u tome ne uspevaju. Pomislite da je to skoro neprijatno nalik na današnju situaciju. Ali zatim vas iznenadi pisac romana, koji jednom od glavnih junaka, novobogatašu i bankaru, nadenuje isto ime kao što se zove jedan od današnjih srpskih tajkuna! Ne samo što je isto ime u pitanju, već i veoma slični maniri i karakter. Pomislite da je taj pisac (čije ime ne možete da pronađete ni u najkonciznijoj lokalnoj istoriji književnosti) ipak bio dovoljno darovit da je iza sebe ostavio jedan skoro vidovit zapis...
 
- Svojevremeno ste za sadašnjicu u Srbiji rekli da ste optimist i da vjerujete u dolazak boljih dana. Kako izgleda današnje vrijeme u Srbiji iz vaše perspektive?
 
- Ja sam optimističan po pitanju bilo koje sredine - recimo hrvatske, albanske, zapadnoevropske, kineske, kojegod. Takođe sam i skeptičan. Mislim, uvek i svuda će postojati neke teškoće, i neki ljudi koji će to znati da prevaziđu. Međutim, moj optimizam je u činjenici da verujem da su ljudska bića pretežno dobra, a ne pretežno zla. Mislim da je to univerzalno pravilo, čak iako se milion puta iznerviram time što život u Srbiji 2005. godine nije približan mojim željama i prohtevima. Danas je Srbija zemlja koja se oporavlja od višegodišnjih kriza, grešaka, ozleda. Verovatno bi bilo lagodnije živeti u Norveškoj, recimo, ali uzbudljiv materijal za stripove, samo ako se bar malo potrudite, ionako je moguće pronaći bilo gde...

PRONAĐI TAJKUNA NA BUVLJAKU
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.