PAUNOVI U PARAGVAJU I GROBAR U SPLITU

SAŽETAK PRETHODNIH NASTAVAKA:

Biži Ante, odnosi štafetu,
Tito s jednom nogom na lafetu.
Mlad se Ante u Legiji bori,
Nad Titom se skupili doktori.
U Parizu Anti svaka dala,
U Zagrebu zapivali "Fala".
Ante piva "Velebita vilu",
Drug Pertini s rukom na kapsilu.
Ante živi život dendijevski,
Titu minja Lazar Koliševski.
Đavli Titu istrali iz Pakla,
Na Antu se divojka natakla...

23. SCENA

Kavana u Iguaci, Paragvaj.

Proljeće 1991.

Ante Gotovina u društvu osam ljepotica pijucka crno vino.

Kroz prozor ulijeću dva pauna.

PAUN MOMČILO: Gde si, bre, Ante?

ANTE GOTOVINA: Ajde, umukni, kokošetino jedna! Ko je vidija da kokoši govoru?!

PAUN DOJČILO: Ovo je film, razumeš, sedma umetnost. Ovde je sve moguće. I mi nismo kokoške nego tice posebnog kova.

ANTE GOTOVINA: Zakujem li te za taj šank...

PAUN MOMČILO: Mnogo si odvažan. Takvi nam baš i trebaju.

ANTE GOTOVINA: Daj, gubite se prije nego vas očerupam!

PAUN DOJČILO: Kako te, bre, nije sramota da ganjaš sojke-devojke u ovoj Nedođiji dok tvoja otadžbina krvari?!

ANTE GOTOVINA: Nemam ja otadžbinu nego domovinu, a ni ona nije slobodna.

PAUN MOMČILO: Zato smo i došli po tebe. Treba hitno da se javiš na dužnost.

ANTE GOTOVINA: Na koju dužnost?

PAUN DOJČILO: U Zagreb, u policiju.

ANTE GOTOVINA: Ma kakav Zagreb, kakva policija?! Ja imam posla samo s pariškom policijom.

PAUN MOMČILO: Ne razumeš. Ne treba više da budeš lopov nego policajac. Namenjena ti je nova uloga.

ANTE GOTOVINA: Ne treba meni nikakva uloga u posranom jugoslavenskom filmu!

PAUN DOJČILO: Nije to jugoslovenski film nego međunarodna koprodukcija, sa američkim, nemačkim i ko zna sa čijim sve ne parama. Evo, ako ne veruješ, imamo za tebe dozvolu iz Legije da stupiš na novu dužnost i avionsku kartu za Zagreb.

ANTE GOTOVINA: Ja ću u Zagreb kad me Hrvatska pozove.

PAUN MOMČILO: E, Hrvatska te upravo zove. Lično predsednik Tuđman i ministri Šušak i Manolić.

ANTE GOTOVINA: Otkud oni znaju za mene?

PAUN DOJČILO: Ti bi trebao da znaš da mi sve znamo.

ANTE GOTOVINA: Kakva je to hrvatska vlast koja po mene šalje srpske kokošetine?

PAUN MOMČILO: Ti si barem video sveta i rata, pa valjda znaš da u ratu treba da bude više strana. Kako misliš da mi Srbi i Hrvati uopšte ratujemo ako ovde u ovoj kafančugi ne možemo da se dogovorimo čak ni oko toga da ti treba da zauzmeš svoje mesto na braniku otadžbine?!

U kadar ulazi redatelj Antun Vrdoljak.

ANTUN VRDOLJAK: Ajde, Ante, kreni više! Nestat će mi trake.

ANTE GOTOVINA: Ti ovo snimaš? Ovo je, znači, namještaljka.

ANTUN VRDOLJAK: Ma nije namještaljka nego film. Issa ti, dosad si privrća ženske, a sad triba malo i ratovat. Ne snimamo pornić, nedilje ti svete!

ANTE GOTOVINA: Možeš li mi objasnit zašto si mi posla ove srpske kokošetine?

ANTUN VRDOLJAK: Ma posla bi ti ja naše domaće, al smo ih sve izili. Znaš, nije bilo lako u komunizmu...

ANTE GOTOVINA: Ne plači, dobri čoviče! Dosta je bilo hrvatskih suza!

Ante Gotovina se pozdravlja s ljepoticama, plaća piće i odlazi.

24. SCENA

Split.

Vila Dalmacija.

Hrvatski predsjednik dr. Franjo Tuđman donosi mudre i teške državničke odluke. Povija se pod njihovim teretom, ali ne posustaje.

Najednom se pojavi duh jugokomunističkog diktatora Josipa Broza Tita.

DUH JOSIPA BROZA TITA: Treba li pomoć?

DR. FRANJO TUĐMAN: Otkud vi, druže Tito?

DUH JOSIPA BROZA TITA: Iz Pakla.

DR. FRANJO TUĐMAN: Iz Pakla?

DUH JOSIPA BROZA TITA: Da. Šta se čudiš? Vrag mi ne da mira, pa sam malo svratio da vidim šta rade moji omladinci i moji oficiri. Vidim, ti se uselio...

DR. FRANJO TUĐMAN: Znate kako je. Velika obitelj, kuća tijesna, a ovo zjapi prazno...

DUH JOSIPA BROZA TITA: Neka, neka. Draže mi je da se uselio moj zemljak nego neki šta ja znam... Nego, kako moj "Hajduk"?

DR. FRANJO TUĐMAN: Ne znam, ne pratim baš...

DUH JOSIPA BROZA TITA: Ne pratiš, je li? A šta pratiš?

DR. FRANJO TUĐMAN: Paaaa...

DUH JOSIPA BROZA TITA: "Partizan"? Stvarno si nepopravljiv. Šta me tako gledaš? Znam, znam, nikad mi nećeš oprostiti onih 6:1 usred Beograda.

DR. FRANJO TUĐMAN: Stražaaaaa!

Dotrče gardisti u svečanim crvenim odorama i odvode Josipa Broza Tita.

DUH JOSIPA BROZA TITA: To mi je hvala što nisam dao da ti pakuju! Da znaš, grobaru nijedan, ja sam tražio da ti sudi Maksimović, ali ovi moji ni da čuju...

(Nastavak u sljedećem broju.)