OD ROVINJA PA DO DEDINJA
Igor LASIĆ
4. svibnja, 2006.

Tvornica duhana Rovinj je za vreme režima Slobodana Miloševića imala povlašćeni položaj u Srbiji?! Cigarete TDR-a su po zakonu koji je donet bile tretirane kao domaće?! I bilo bi zanimljivo da čujemo odgovor TDR-a: kako devedesetih, u Srbiji, kada je bilo zabranjeno slušati Dragojevića, kad je i Šenoa bio ustaša, Parlament koji drže stranke Miloševića i Šešelja donosi zakon da se cigarete iz TDR-a tretiraju kao i one iz Niša ili Vranja. Naravno da smo mi taj zakon ukinuli i da je to desetkovalo profit Adris grupe te da su imali interesa da se protiv toga bore

< > | cijeli članak | verzija za tisak

- Nedavno je u Beogradu objavljeno vaše svjedočenje u sudskom procesu povodom ubojstva Zorana Đinđića, o balkanskoj političko-duhanskoj mafiji u čijem se središtu, prema vama, nalazi Tvornica duhana Rovinj. Što ste točno rekli na suđenju?

- Tačno je da je knjiga objavljena pre dva ili tri meseca, ali sam ja to izjavio pre godinu dana na suđenju koje je bilo otvoreno za javnost, za predstavnike svih medija, pa tako i za medije iz Hrvatske. O tome sam svedočio u sklopu odgovora na pitanje advokata mafije i plaćenih ubica koji su ponovo pokušali da ospore činjenicu da je ubistvo Zorana Đinđića bilo političko, kao i posledica spoja mafije i političara okupljenih oko Koštunice. Naime, od dana ubistva Zorana Đinđića, šljam okupljen oko Koštunice - od savetnika za medije Aleksandra Tijanića, tadašnjeg šefa KOS-a Ace Tomića, advokata Legije i ostalih ubica, "patriotskih medija"- iz petnih se žila upire da dokaže da je prvi demokratski premijer Srbije ubijen u međusobnom obračunu mafije čiji je i sam bio član. Mislim da je svima jasno da se moje izjave izrečene na sudu, danas koriste u Hrvatskoj, kako bi neko "treći" govorio nešto što zna skoro svako iole informisan u Hrvatskoj. I da, pošto su sva ova naša društva licemerna, i pošto se u javnosti ćuti, a u tajnosti ogovara, pošto ne bismo voleli da se zameramo nikome, a posebno moćnima i onima od kojih možda možemo da imamo koristi, onda je lakše da to kaže neko drugi pa šta bude...

Dio rata

- Kako komentirate optužbe da iza vaših izjava stoji zapravo vaš privatni poslovni interes, da prema tome vodite računa koga napadate, a koga ne?

- Znam da neki moje svedočenje spominju kao deo rata Philip Morrisa protiv TDR-a i mene navode kao nekakvo njihovo sredstvo. No, u svedočenju sam podjednako za šverc cigareta i kampanju prikrivanja istog kroz rušenje vlade Zorana Đinđića optužio i TDR i PM, kao i ostale proizvođače cigareta, jer su, dok su bili u velikoj ljubavi, i zajedničkom ratu sa BAT-om, i šverc organizovali zajednički. Tako su preko "Rovite" zajedno radili sa "Feroglasom", firmom Marka Miloševića, glavnog švercera cigareta tokom 90-ih na teritoriji SCG. Ono što sam u tom odgovoru, na suđenju ubicama Zorana Đinđića, rekao advokatima mafije, činjenice su koje sam saznao dok sam bio na vlasti, o tome ko je, kako, zašto i sa kojim namerama pokrenuo "duhansku" aferu. Taj odgovor se u knjizi nalazi na nekih tridesetak stranica i uglavnom se bazira na činjenicama, dokazima, saznanjima, izjavama do kojih smo tokom skoro tri godine uspeli da dođemo. Afera je pokrenuta sa namerom da "malo" pomogne jednoj švercerskoj grupi u zadržavanju pozicija stečenih za vreme režima Miloševića, a da napadne konkurente. Da bi to bilo malo više začinjeno pobrinuli su se pojedini diplomatski i obaveštajni krugovi "gurajući" u tu priču i premijera Crne Gore, da bi ga malo "pripitomili". Usput, zarad ličnih potreba ambasadora Montgomeryja, tada ambasadora u SCG, koji je mislio da će tako pokazati da premijer treba da se drži njega i da je on boss u Srbiji, u priču je uvučen i Zoran Đinđić.

- Iz TDR-a su se znali braniti da sami nemaju ništa s krijumčarenjem cigareta, no vi inzistirate na dokazivanju njihove apsolutne upletenosti u kriminal?

- Da. I mislim da to nije ništa ni senzacionalno ni spektakularno. Mislim da to svi znaju ali se samo prave ludi. Ako imate predsednika Crne Gore Momira Bulatovića koji javno kaže da je doneo odluku o švercu nafte i cigareta tokom sankcija da bi se svetio međunarodnoj zajednici i da je to bio nacionalni interes Crne Gore, zašto mislite da se prodaja Ronhilla i Wolfa, Srbima ili Albancima na Kosovu, na crno, nije mogla tumačiti kao takođe neki "nacionalni interes". Tržište SRJ za TDR je u pojedinim fazama činilo i 30 do 40 odsto njihove prodaje, sami su to objavljivali. Naravno da je sačuvati to tržište bio strateški interes države i nekih pojedinaca iz vrha države. Veze TDR-a sa režimom Miloševića nisu nikakva tajna. Uostalom, u saopštenju koje su juče ili prekjuče izdali iz Adris grupe, oni potvrđuju moje navode. Sami kažu da su imali dobre veze sa Fabrikom duvana u Nišu za vreme Miloševića, kao i danas sa fabrikom duvana u Senti. Danas, kad je na vlasti Koštunica, uz pomoć ljudi i stranke Slobodana Miloševića, njihovih dugogodišnjih poslovnih partnera. Ono čega nema u saopštenju, a što bi građanima Hrvatske morali da kažu, jeste kako to da samo za vreme vlade Zorana Đinđića nisu bili u "dobrim" poslovnim odnosima. Kako to da Đinđić nikad nije primio Vlahovića, iako je ovaj pokušavao na sve moguće načine da se s njim vidi? Zašto mu čak ni na jedno pismo Zoran Đinđić nije odgovorio? Zašto su odbijeni i za pokušaj da prave fabriku u Novom Sadu. I pored podrške Nenada Čanka, tada predsednika skupštine Vojvodine? Doduše, možda građane Hrvatske to i ne interesuje toliko, ali sam siguran da bi većina volela da čuje ili od Vlahovića ili od Cuccurina, kojom su to alhemijom vodeći ljudi hrvatske privrede uspevali da imaju simpatije i posebno "bliske odnose" istih onih koji su posle sastanaka sa njima naređivali bombardovanje Vukovara, Dubrovnika, Karlovca, Zagreba...

Pripremano ubojstvo

- Do koje se mjere pouzdano može izvesti pretpostavka da je premijer Đinđić ubijen zato što je pokušao presjeći kriminalni duhanski put, a što su valjda iskoristili i njegovi politički neprijatelji?

- Ono što se sigurno može reći je da je ubistvo Zorana Đinđića pripremano od dana kada je postao premijer i kad su tajne službe, ratni profiteri, ratni zločinci, ološ i fukara koja je upravljala državom prethodnih 50 godina, isti oni koji su i započeli i vodili ratove, uvideli da im sa Zoranom na čelu preti raskrinkavanje! Ko su i šta su, šta su radili, zašto su ubijali, kako su se obogatili, kako su magacioneri, nekvalifikovani radnici i šoferi postali gazde, generali, političari, tajkuni… Čim je počela da se urušava piramida zla počeo je i da se pali alarm u njihovim redovima i počeli su dogovori o tome kako da se to zaustavi. Naravno da je u početku bilo pokušaja "dogovora", "dobronamernih" saveta i sličnog, ali kad su videli da to s Đinđićem nije moguće, prešli su na njima dobro poznat mehanizam diskreditacije i metoda - "malo da mu pokažemo". Duvanska mafija stvarana prethodnih petnaestak godina, naravno, nije želela da izgubi pozicije koje su joj omogućavale milione maraka profita dnevno, a imali su dodatni problem sa otkrivanjem dokumentacije naših tajnih službi iz kojih bi se jasno videlo da su sa režimom u Beogradu, koga su javno napadali, sve vreme superuspešno sarađivali. Tada su i pokrenuli "Duhansku" ali ni sami ne očekujući da će se tako "primiti" i "razmnožiti" u Srbiji. TDR je za vreme režima Slobodana Miloševića imao povlašćeni položaj u Srbiji?! Cigarete TDR-a su po zakonu koji je donet bile tretirane kao domaće?! I bilo bi zanimljivo da čujemo odgovor TDR-a: kako devedesetih, u Srbiji, kada je bilo zabranjeno slušati Dragojevića, kad je i Šenoa bio ustaša, Parlament koji drže stranke Miloševića i Šešelja donosi zakon da se cigarete iz TDR-a tretiraju kao i one iz Niša ili Vranja. Naravno da smo mi taj zakon ukinuli i da je to desetkovalo profit Adris grupe te da su imali interesa da se protiv toga bore. Ne verujem da su imali nameru da takvim akcijama idu do "kraja", ali činjenica je da se i danas Legija, njegovi advokati, ratni zločinci i profiteri obračunavaju sa Đinđićem pozivajući se na pisanja hrvatske štampe, kao i na izjave do skoro u Srbiji "uglednih" biznismena , "poznavalaca" prilika, i redovno citiranih stručnjaka tipa Pukanića, Petrača, Matekovića, Ratka Kneževića. To govori u prilog tezi da je napad od strane ugroženog duvanskog kartela bio glavna poluga onih koji su na kraju i doneli odluku da je jedino rešenje da "uklone" Đinđića. Ako me pitate da li je u grupi zaverenika bilo i članova duvanskih bandi, i odgovor je - da.

- U vrijeme dok ste bili na vlasti, što ste još konkretno poduzimali u cilju razbijanja duhanskog šverca, a nije vam tada uspjelo?

- Glavni ciljevi vlade Zorana Đinđića bili su borba protiv šverca i mafije koja je nastala kao posledica "svetih ratova". Zato je i bio toliko napadan, jer su u međuvremenu ti ratni profiteri postali toliko moćni da su osim političara držali i skoro sve medije, institucije, Crkvu – koja je i sama veliki ratni profiter, zatim akademike, tzv. elitu. Naravno da nisu hteli da izgube te pozicije i priznaju da su do milijardi stigli pljačkom, švercom i ubijanjem. U prvih šest meseci Zoranove vlade šverc je sa 99 odsto pao na 40. Više je legalno uvezeno cigareta u maju 2001. nego u prethodnih sedam godina! Budžet je počeo da se puni i počele su da se plaćaju višegodišnje neisplaćene penzije i plate. Jasno vam je da je taj novac, do juče, ulazio u nečije džepove i da je činjenica da je tako nešto zaustavljeno, kod njih izazvala bes. Uveli smo i spaljivanje zaplenjenih cigareta, jer su i njih koristili za olakšanje šverca, uveli smo nagrade policiji i carini za otkrivanje šverca, doneli čitav set zakona o duvanu, prometu itd. Tokom 2002. šverc je pao ispod 25 odsto, što je bio fantastičan uspeh. Ono što je onemogućilo bolje rezultate je nesaradnja proizvođača cigareta koji su naravno krili svoje dilere i trgovce i štitili ih.

- Kako je TDR stekao takvu poziciju u Srbiji devedesetih, i tko je sve po vašim saznanjima upleten u taj odnos do danas, na svim stranama i u svim dotičnim državama?

- Mislim da to svi znaju. Stvaranje pozicija je počelo kroz saradnju sa Markom Miloševićem i firmom "Tref", još početkom devedesetih, a preko firme "Rovita" i "Feroglas" iz Lihtensteina, čiji je vlasnik bio Marko Milošević. Dok sam bio u vlasti imao sam prilike da vidim u tajnoj službi Srbije izveštaj Hrvatske izvještajne službe koja je tokom '98. i '99. radila nadzor nad trgovinom tj. švercom cigareta TDR-a. Iako je iz te akcije stajao tadašnji hrvatski obaveštajni vrh - od Miroslava Tuđmana, Markice Rebića, Josipa Perkovića - tu je akciju vodio Gordan Akrap. Znam da je njegov kum Patrik Samardžić bio "insajder" u redovima švercera u Republici Srpskoj. Sećam se da je jasno pisalo u tom izveštaju da je samo 20 odsto poreza skupljano od prodaje, a da je 80 odsto cigareta završavalo na crnom tržištu Hrvatske. Cigarete su se posle prodaje "inozemstvu" vraćale u Hrvatsku. Izveštaj je imao preko pedesetak strana i znam da je podeljen svim odgovornim licima u Hrvatskoj. U njemu je do detalja opisano sve u vezi sa kanalima i načinima šverca, vezama sa Srbijom, plaćenim medijima i novinarima, ciljevima i strategijama i sl. Siguran sam da to znaju i skoro svi koji treba da znaju i u Hrvatskoj. Zašto je to rađeno, šta su bili ciljevi i namere i zašto je to nestalo, mislim da je svakome jasno.

Pranje novca

- Jeste li na suđenju predočavali dokumente koji dokazuju kriminalno poslovanje TDR-a u Srbiji? Kojim dokazima o tome raspolažete?

- Nisam, jer nisam ni imao nameru da na suđenju govorim o švercerima cigareta i njihovoj ulozi u destabilizaciji vlade Zorana Đinđića i hajci koji su protiv njega vodili, ali sam na aluzije Legijinog advokata kao i nekih drugih advokata ubica, odgovorio o svemu što sam znao, tako da su se i pokajali što su me to pitali, što se može iz transkripta suđenja i videti. Sve što sam rekao bazira se na dokazima i činjenicama za koje posedujem i dokumentaciju, kao što je poseduju i institucije države Srbije. Daću vam samo jedan od stotina dokaza gde se vidi da su ljudi iz TDR-a učestvovali u švercu, iako se brane papirima i navodnom naivnošću. Jedan od kamiona koji je zaustavljen na granici sa Srbijom i u kome se navodno nalazilo pecivo, bio je pun cigareta iz Rovinja. U kamionu su nađeni dupli papiri i za cigarete i za kroasane! Kada smo od Hrvatske preko Interpola tražili da nam objasne otkud njihove cigarete u švercerskom kamionu, dobili smo odgovor da oni pojma nemaju i da su te cigarete prodali firmi "Remar" na Kipru. Naša policija je po nalogu vlade nastavila istragu i saznali smo da firma "Remar" na Kipru ne postoji, da je u pitanju off shore, i da je to samo sanduče za poštu, da imaju neki kvazi web site, i da se bave trgovinom skandinavskog drveta?! Ubrzo smo dobili i podatak da je to jedna od stotina fantomskih firmi koje koriste šverceri za pranje papira i kad roba "padne", kao što se desilo u pomenutom slučaju, oni se kriju iza takvih firmi. Pazite, cigarete iz Rovinja se prodaju firmi na Kipru tako što idu na aerodrom u Maribor?! Zašto? Zar nije normalnije da idu brodom iz Kopra, Pule, Rijeke? Ili sa aerodroma u Puli? Preko Maribora idu jer su se tamo menjali papiri i odatle su ili preko Mađarske, ili nekad i Hrvatske, cigarete išle za Srbiju gde su se ponovo menjali papiri, da bi se kao ratluk ili voće vraćale u Hrvatsku. Takvih dokumenata kao što je ovaj ima na stotine!

OD ROVINJA PA DO DEDINJA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.