ANĐEO ZA MASNA I PIJANA USTA
Mića VUJIČIĆ
18. svibnja, 2006.

Ne morate biti previše religiozni da biste zaključili da je skrnavljenje kada neki genije dođe na ideju da će se papirne salvete bolje prodavati kada na njima odštampa "Belog anđela". Pa se onda naši dragi svatovi najedu čvaraka i podvarka i brišu svoja masna i pijana usta svetom slikom. Dovoljno je samo da građanski poštujete nešto što drugi ljudi poštuju, bilo iz religioznih razloga ili kao umetničko delo. Ja sam pre svega vizuelni umetnik i utoliko me je pojava te slike na transparentima u prvi mah pogodila. Ta trivijalizacija

< > | cijeli članak | verzija za tisak

U galeriji beogradskog Studentskog kulturnog centra bile su nedavno izložene fotografije Milete Prodanovića, koje su ukazale na jedan zanimljiv kulturološki problem. Naime, ovaj poznati slikar, i u isto vreme jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača, prikazao je četrdeset fotografija na kojima se moglo videti gde se sve mogla pronaći slika "Belog anđela" – značajno umetničko delo iz trinaestog veka koje je u osamdesetim i devedesetim naprosto postalo amblem i našlo se na pivskoj flaši, privesku, na platnoj kartici i mnogim drugim još čudnijim mestima. Prodanović je autor niza eseja, napisao je i četrnaest knjiga, a jedan od njegovih najboljih romana "Ovo bi mogao biti Vaš srećan dan" u Hrvatskoj je objavio "Arkzin". Biobibliografskim podacima treba dodati i podatak da je rođen 1959. godine u Beogradu, da je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u istom gradu i da je autor izdavačke kuće "Stubovi kulture".

- Zaista je teško poverovati da je ono što vidimo na vašim fotografijama stvarnost, a ne foto-montaža. Gde ste to sve pronašli "Belog anđela"?
 
- Zar zaista mislite da je teško pronaći tu sliku u današnjoj Srbiji? Možda ste prestali da je primećujete, ali barem četvrtina kafana ima je, makar kao razglednicu na fiskalnoj kasi. Kada uđete u taksi dogodi vam se da pomislite da ste greškom ušli u crkvu, na konzoli vozača obično stoji nešto nalik na minijaturni ikonostas. Glavnina od četrdesetak fotografija prikazanih na izložbi sakupljena je tokom poslednje tri ili četiri godine. Bilo bi ih znatno više da sam fotografisao svakog "Belog anđela" kojeg sam video u nekom interesantnom kontekstu – iz svake "vrste" izabran je po jedan reprezentativan slučaj, jedan privesak za ključeve, jedna slagalica, jedan vitraž, jedna fasadna dekoracija, hologram na platnoj kartici...
 
Novokomponirana duhovnost
 
- Kako objašnjavate pojavu "Belog anđela" na etiketi pivske flaše i na svim tim drugim čudnim mestima?
 
- Pre svega, nije na odmet znati šta ta slika jeste. Ona je nesumnjivo jedna od najznačajnijih zidnih slika nastalih u trinaestom veku na širim mediteranskim prostorima. Nalazi se u manastiru Mileševa. Zbog čega je ona, krajem osamdesetih, sa takozvanim "buđenjem naroda" iščupana iz konteksta i spontano prerasla u amblem – teško je reći. Ona nije tradicionalni simbol ili paladijum nacije u smislu u kojem je to za Poljake, na primer, Bogorodica Čenstohovska. Ona čak nije ni ikona nego detalj jedne šire kompozicije. Teško je sve to ne videti kao deo fenomena koji bi se mogao nazvati novokomponovana duhovnost. A o njemu bi se moglo govoriti naširoko, čak i izvesti neka vrsta komparativne analize za područje celog zapadnog Balkana. Konkretan slučaj anđela na etiketi za pivo potiče iz sumanute 1993. godine. To BIP-ovo pivo bilo je relativno kratko na tržištu, koliko se sećam, intervenisalo je tadašnje ministarstvo kulture. Pokazalo se da je dobro što sam sačuvao nekoliko etiketa.
 
- Izjavili ste zanimljivu stvar: da je devedesetih godina slika "Belog anđela" postala brend u Srbiji.
 
- Pa jeste, to je neka vrsta nacionalnog kviska. U vreme NATO-ove intervencije 1999. godine neko je izjavio da Amerika ima Paju Patka, a mi "Belog anđela". Niz fotografija bio je, zapravo, samo polovina izložbe "Brendopolis". Komplementarnu seriju činili su akvareli na kojima su prikazi gradova sa renesansnih i drugih slika dopunjeni bilbordima i globalnim robnim markama. Tako imamo nešto što iz davnina stiže u naše vreme i nešto što iz našeg vremena putuje u prošlost. A što se tiče same reči u naslovu moje izložbe... Ja pišem na beogradskom jeziku koji je, kao što znate, oduvek bio veoma inkluzivan, pa mi je svaka jezička isključivost strana.
 
- Smatrate li da je pojava kojom se bave vaše fotografije zapravo skrnavljenje i desakralizacija te ikone?
 

ANĐEO ZA MASNA I PIJANA USTA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.