KAZNA ZA LOŠE VIJESTI
Dejan ILIĆ
1. lipnja, 2006.

Neposredno pošto smo saopštili svoje preliminarne procene, bili smo izloženi direktnim telefonskim pretnjama, pretnjama sa ulice, ali i pritiscima sa beogradskih medija na kojima su se smenjivali komentatori, analitičari, političari, državni funkcioneri. S ekrana su stigle i pretnje krivičnim prijavama. Analitičari, navodno nepristrasni, dopustili su sebi da se njihove ocene zasnivaju na privatnim opredeljenjima i emocijama. Stradali smo kao donosioci loših vesti, kao što je to bio slučaj u antičkoj tradiciji

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Ko god je pomislio da je poslije referenduma u Crnoj Gori političkoj eliti u Srbiji preostalo još samo jedno simboličko, zapravo lažno pitanje - pitanje statusa Kosova - posle čijeg rešavanja će konačno morati da se suoči i sa realnim problemima, prevario se. Za to se pobrinuo Vuk Drašković, još uvijek ministar vanjskih poslova Srbije i Crne Gore. On je dan posle odluke građana Crne Gore da život nastave u nezavisnoj državi zaključio da je konačno došao trenutak da se Srbija vrati svojoj monarhističkoj tradiciji, dakle da postane kraljevina. E sad, ko god je pomislio da posle niza neverovatnih izjava u grandmothers and frogs stilu, Drašković ipak neće politički preživjeti i svoj najnoviji ispad, te da će, istina uz osmeh, jer nas je opet zabavio, biti ispraćen s političke scene - takođe se prevario.

Rasprava o kraljevskoj budućnosti Srbije - poput, kralj bi svojim plemenitim vezama osigurao ulazak Srbije u Evropsku Uniju - sve više uzima maha, uveravajući posmatrače da udaljenost srpske političke elite od stvarnosti treba mjeriti svetlosnim godinama. Ne treba biti previše pronicljiv pa vidjeti da i kada bi se izašlo u susret ovom političkom ludilu i odnekud se desilo da Srbija postane monarhija, to ne bi bio kraj muka: trebalo bi onda odlučiti između dinastija, pa između pojedinih članova dinastija, i tako u nedogled.
 
S obzirom na monarhističku perspektivu, posmatrač gotovo blagonaklono posmatra zbrku oko rezultata crnogorskog referenduma. U poređenju sa Draškovićevim predlogom, apsurdi Predraga Bulatovića deluju kao šala. U pismu Xavieru Solani, vođa koalicije za zajedničku državu kaže da neće priznati rezultat referenduma i traži ponavljanje glasanja na 187 biračkih mesta. Međutim, malo pošto je pismo otposlato, usledilo je saopćenje SNP-a u kom se kaže da nije istina da je Bulatović rekao da ne priznaje rezultat referenduma. On je, prema saopćenju, rekao samo to da referendum nije bio demokratski i da ne predstavlja volju građana Crne Gore. Iz toga slijedi da Bulatović priznaje rezultat, iako referendum nije bio demokratski i ne predstavlja volju građana. Ako Solana i bude imao teškoća da razume Bulatovićevu poruku, čitaocima srpskih novina sve je jasno. Oni su već iz naslova sa prvih strana tokom prošle nedelje bili obavešteni da je "4.000 glasova sporno", da je "100.000 glasova sporno", da je "sporno sve po spisku", da je sporno glasanje 2.700 povlašćenih Crnogoraca iz Srbije, kao i da je 14.700 Albanaca iz Albanije s lažnim ličnim kartama glasalo na referendumu.
 
Marko Blagojević, portparol CeSID-a i glasnik koji je donio lošu vijest o razdvajanju, iznosi iskustvo svoje posmatračke organizacije u vezi sa crnogorskim referendumom.
 
Kolateralna šteta
 
- I pored niza poslova koje ste radili, za sad vam se pamti 24. septembar, koji je vodio ka 5. oktobru 2000. Verovatno je da će se nešto slično dogoditi i sa 21. majem 2006. u Crnoj Gori. Kako ste se pripremali za praćenje crnogorskog referenduma? Kakva su vaša iskustva sa izborima u Crnoj Gori, budući da je reč o "malim" brojevima koji nisu podatni za statističke analize?
 
- Naša dosadašnja iskustva u Crnoj Gori su bila sjajna. Podsetiću da smo u Crnoj Gori, već 1998. godine, izbore posmatrali kao akreditovani domaći posmatrači. U Srbiji je, u to vreme, zvanična izborna administracija ignorisala CeSID. CeSID se za svake izbore temeljno sprema, takav je bio slučaj i sa referendumom u Crnoj Gori. Nakon samo 40 minuta po zatvaranju biračkih mesta dali smo svoju preliminarnu, a nakon toga i konačnu procenu ishoda referenduma. Obe procene su bile tačne. Opredeljenje građana Crne Gore bila je nezavisnost.
 
Naša preliminarna procena, objavljena u 21:40, bila je da je za nezavisnost Crne Gore glasalo 56,3 odsto onih koji su glasali. Objavili smo ovu procenu u trenutku kada smo, na osnovu rezultata iz uzorka, mogli pouzdano da procenimo da su se birači u Crnoj Gori opredelili za nezavisnost ove republike. Sada znamo da je odstupanje naše preliminarne procene od konačnih rezultata bilo 0,8 procenta. Naša konačna procena, objavljena u 23:30, bila je da je za nezavisnost Crne Gore glasalo 55,3 odsto onih koji su glasali. Sada znamo da je odstupanje naše konačne procene od konačnih rezultata bilo 0,2 procenta.
 

KAZNA ZA LOŠE VIJESTI
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.