Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
ACA THE KING
1. lipnja, 2006.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Bezglavo obeznanjena otkrićem da je već 200 sati nezavisna država, Srbija – tradicionalno poznata kao Majstor Improvizacije – silno se zapanjila pred činjenicom da je odlaskom Crne Gore ostala sama, bez ikog svog. Uprkos ovdašnjoj kuknjavi o izdaji, krađi, falsifikatima, svetskoj zaveri i podmuklim planovima Hrvatske da pod svoje uzme "našu" Crnu Goru – Srbija će morati da prizna nezavisnu Crnu Goru: nikako među prvima, taman posla, ali dovoljno brzo kad joj Evropljani stanu na vrat.

Naročito pod vlašću Vojislava Kalašnjikova i njegovog alter-ega Mlađana Dinkića koji je, de facto, Predsednik Vlade, ne samo zbog činjenice da kao ministar finansija drži sve pare kod sebe (hrvatski: za sebe) već zbog akutne poremećenosti glede ličnih političkih ambicija koje uključuju Nobelovu nagradu (čemu se Dinkić iskreno nada), predsedavanje Evropskom Unijom (što bi mu se vrlo dopalo) ili preuzimanje stranke G17+ koja, danas, s dva odsto popularnosti među glasačima predstavlja kičmenu moždinu ovdašnje beskičmenjačke Vlade, zlokobno ujedinjene oko održanja Vlasti po svaku cenu.
 
Bez Crne Gore koja se, srećom, oslobodila ovdašnjih bolesnika – Srbija je ovog časa u mentalnom zagrljaju sve opasnijih likova: potvrđeno saznanje da neobično inteligentni glasači šešeljevske Srpske Radikalne Stranke već imaju blizu 40 odsto podrške – adrenalinski je izazov za vladinu koaliciju koju na vlasti održava podrška miloševićevske Socijalističke Partije Srbije, što će se, naravno, okončati još jednim finansijskim, najugodnijim od svih vrsta kompromisa, kako i dolikuje Vladi koju za sve boli qurac sem novčanog interesa za svako partijsko Ministarstvo.
 
U svetlu ovakvog rasporeda snaga – gde državom vlada mafijaški kartel koji nema više od desetak procenata podrške – naročito je zanimljivo da se u času, kad je otkriveno da je Srbija tuđom zaslugom postala nezavisna, ponovo započinje priča o Srbiji kao monarhiji. Kamen je zakotrljao Vuk Drašković, ministar inozemnih poslova SCG, čija je funkcija pod velikim ćiriličnim upitnikom u budućoj independent Srbiji; njegova izjava – nekoliko sati nakon crnogorskog referenduma – da je srpskoj duši ili već nekom polnom organu bliska "monarhija", ohrabrila je pretendenta za presto Aleksandra Karađorđevića da se obrati javnosti.
 
Jezikom koji je povremeno podsećao na srpsku varijantu čiroki-nemuštog engleskog, Aca The King – bar se tako razumelo – hteo je da kaže da je "sposoban" i "voljan" da stane na čelo Srbije, s ambicijom da nas apolitično povede u svetlu i besprekornu monarhističku budućnost. Njegova tvrdnja da se on ne "bavi politikom" dva dana kasnije udarila je kraljevskim mekim penisom u zid: govoreći za nemačke medije, Aca Gica (iz milja) ocenio je "da su granice Bosne i Hercegovine samo trenutno stanje i da će budućnost tek pokazati kakve će biti granice ove države". - Trenutno moramo da prihvatimo granice BiH. Ja često putujem tamo i razgovaram sa ljudima. U Republici Srpskoj mnogi se identifikuju pre sa Srbijom nego sa Bosnom i Hercegovinom. Budućnost će pokazati da li će ova nama susedna zemlja imati sadašnje granice – rekao je na engleskom Aca, lingvistički zagledan u budućnost u kojoj ga nijedan Srbin ne može razumeti.
 
Jer, ubitačno uporni Aleksandar koji već 16 godina, svakodnevno, uči srpski jezik – još uvek je u kategoriji početnog početnika; ne vredi da mu date da čita – ne ume da pročita; ne vredi da vežba – nemoćan je; nema pomoći da ga učite – sva njegova slova su kotrljajuće engleska, urnebesno smešna i rojalistički lepršava, ali politički srboidna, kako i priliči vladaru koji istinski veruje da nas je Koštunica usrećio svojim premijerskim prisustvom.
 
Činjenica da je monarhija ozbiljna tema kojom se Srbija danas bavi – pre govori o Srbiji nego o monarhiji. Tragičan odlazak Crne Gore – kako se ovde posmatra odluka o nezavisnosti – Srbiju je, očigledno, šokirao do one mere kad bi rasprava o robovlasništvu, recimo, bila sasvim legalna, naročito ako bi u ropstvu bili Hrvati, Crnogorci ili Albanci, naočiti srpski neprijatelji, odavno potvrđeni kao protivnici Mlađana Dinkića i Vojislava Koštunice.
 
Prevedeno na hrvatski: malo smo zbunjeni, ali kad se posle Svetskog prvenstva u nogometu sastavimo – najebali ste!
 
Još kad nam dođe kralj Aca: ne bih voleo da sam na vašem hrvatskom mestu!
 

PERO S ONOGA SVETA: ACA THE KING
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.