Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
VISEĆA DRŽAVA
8. lipnja, 2006.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Za razliku od samozaljubljenih država sa svojim još samozaljubljenijim narodima koji su nezavisnost večito proslavljali na trgovima, uz obavezno prisustvo predsednika države i predsednika vlade, neizbežni vatromet, reke šampanjca i mnoštvo gostiju iz inozemstva, što se obično pretvaralo u javnu žurku nacionalnog mamurluka (bar vas, Hrvate, ne moram da podsećam na pečenog vola u Zagrebu), srpsku nezavisnost – nakon 88 godina robijanja u različitim tamnicama naroda – proglasio je trezni skupštinski domar koji je, viseći na simsu, držeći se noktima za betonski zid, samoubilački balansirajući na ispustu, hrabro i dostojanstveno skinuo plavo-belo-crvenu zastavu umrle SCG, čime je Srbija u svet zakoračila kao samostalna državica, efikasno se oslobodivši u proteklih šesnaest godina mnogobrojnih neprijatelja, izroda, nezahvalne bivše braće, prozapadnih slugu, konjušara, semenkara, lezilebovića, ustaša, mudžahedina, domobrana i bugarofila.

Na listi čekanja za odlazak iz Srbije su još samo Albanci sa svojim Kosovom – kad će isti skupštinski domar, ljuljajući se na simsu, zastavu Srbije spustiti na pola koplja, sem ako se, daleko bilo, ne spotakne i padne, što bi se čitalo kao rešenost Srbije da ništa ne prizna, ako baš ne mora, čak i po cenu zakucavanja u beton.
 
Da je Koštuničina Srbija jedna filozofska tvorevina u kojoj se, rečima Dobrice Ćosića, ne zna da li je "strepnja dublja od slutnje" ili je "slutnja plića od strepnje", egzistencijalno se uočilo na sednici Skupštine Srbije koja je nakon urnebesne diskusije na ivici kvoruma, posle dva i po sata rasprave, jedva uspela da konstatuje da je Srbija sledbenik Srbije i Crne Gore i da je nasledila njen međunarodno-pravni subjektivitet i međunarodna dokumenta! Žal, tuga, očaj, lelek – samo su neki od opisa emocionalnih stanja Koštuničine vlasti ostavljene u zabezek-uverenju da se ne događa ono što se događa i da Srbija & Crna Gora još uvek živi, o čemu, medicinski precizno, govori izjava Miloša Aligrudića, šefa poslaničke DSS-grupe u Skupštini Srbije s domarom na čelu: "Država Srbija nije danas stekla nikakav državno-pravni subjektivitet, niti je stekla samostalnost ili bilo šta od toga. Država Srbija je jednostavno samo nasledila, mada to nije dobra reč, na sebe preuzela, ona ovlašćenja koja je cela zajednica imala do ovog trenutka i to je sve. Mi se posmatramo kao potpun sledbenik onog što je do sada postojalo, dakle nikakvi specijalni akti za to nisu postojali."
 
Svaki intelektualni pokušaj, makar dolazio i s hrvatske strane, da razume šta je bolesni Aligrudić izgovorio, a što mu je Koštunica izdiktirao – da, u stvari, SCG i dalje postoji ali sad bez CG – verna je kopija onog Miloševićevog mentalnog poremećaja iz 1992. kad je proglašenjem Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pokušao, kao Aligrudić danas, da nas uveri da se ništa nije promenilo, da se država samo malo smanjila (bez Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije) i da ima drugo ime, a, da je, inače, bez panike, sve u redu. Hoće nas se ubediti da je ovo još uvek SCG pod imenom Srbija i da nas svečano zabole kurac za još uvek nepotvrđenu i skroz nedokazanu činjenicu da je Crna Gora, tobož, izglasala nezavisnost na referendumu koji nikad nismo priznali, niti ćemo priznati, jer je jedina stvarnost ono što Srbija smatra da jeste, a ne ono što se, kao, stvarno dogodilo.
 
Videlo se to – na delu – prošlog tjedna kad je Javier Solana boravio u Beogradu; razgovor sa Koštunicom, potvrdio je Španjolac, bio je povremeno "vrlo tužan", jer dr. Kalašnjikov kojem su Crnogorci zavalili nezavisnu šamarčinu od koje mu ponos još bridi, nikako nije voljan da Crnoj Gori čestita ili prizna fakticitet; Vojina somnabulna izjava da država "može postojati bez čestitki i priznanja" ispravno je shvaćena kao diplomatska poruka Kosovu, što je, razume se, obradovalo svakog Albanca uverenog da se Voja sasvim otkačio zbog Crne Gore i da sad govori kao Pahomije na acidu – bode dok ne ubode!
 

PERO S ONOGA SVETA: VISEĆA DRŽAVA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.