STUDENT NIJE ZAPALIO ŽITO
Dejan ILIĆ
21. lipnja, 2006.

Univerzitet u Beogradu teško će se sam reformirati, baš kao što se nisu sami reformirali ni ostali evropski univerziteti - najvjerojatnija je njegova podjela. To bi praktično značilo njegov kraj, i u tome bi bilo neke pravde. Univerzitet koji je proizveo elitu koja je tokom 80-ih i 90-ih tako glupo, nepromišljeno i bezobzirno činila intelektualne, političke i moralne greške jer nije bila sposobna snaći se u novim okolnostima i prepoznati i razumjeti promjene, sada zavisi upravo od te iste elite. Za očekivati je da ga ona sahrani

< > | cijeli članak | verzija za tisak

U senci glasanja građana Crne Gore za nezavisnu državu, zahteva za ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji, ko zna kojeg novog, ovoga puta predsednikovog, predloga za rešenje pitanja o statusu Kosova, najave izdvajanja Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine, ubistva dugo traženog osumnjičenog i zlostavljanja i ubistva ključnog svedoka-saradnika u sudskom procesu koji se vodi povodom atentata na Zorana Đinđića - na Beogradskom univerzitetu, daleko od za to pitanje potpuno nezainteresovane javnosti, bez ijedne vesti u medijima, pokrenuta je rasprava o predlogu nacrta statuta Univerziteta koji je na razmatranje fakultetima poslao rektor Dejan Popović. Tišina koja okružuje akademsku raspravu sasvim je očekivana: pažnja koju mediji u Srbiji posvećuju događajima obrnuto je srazmerna značaju i dalekosežnosti posledica tih događaja. Od svih pobrojanih tema koje plave ovdašnji javni prostor, zbog toga što brutalno jasno oslikava stepen raspada državnih institucija, jedino vest da "neko ponovo ubija u Srbiji", kako je u glavnoj informativnoj emisiji nacionalne televizije najavljen prilog o ubistvu dvojice učesnika u atentatu na premijera srpske vlade, može se smatrati jednako bitnom kao i drugi po redu novomilenijumski pokušaj transformacije Beogradskog univerziteta.

Pravni košmar

U poslednjoj deceniji i po u Srbiji su četiri puta menjane zakonske regulative u vezi sa visokoškolskim obrazovanjem. Godine 1992., Univerzitet u Beogradu traži promenu zakona o univerzitetu u skladu sa predlogom na čijoj su izradi radili svi fakulteti tokom školske 1991./92. Uporedo sa zahtevom da prihvate ponuđeni predlog, Univerzitet od tadašnjih vlasti traži da se prekinu ratovi, da predsednik Republike podnese ostavku i da se promeni politika zemlje. Na protest Univerziteta vlast reaguje odbacivanjem predloga i nametanjem vlastitih zakonskih rešenja, čiji je cilj da se Univerzitet umiri i politički neutrališe.
 
U kojoj meri je cilj i ostvaren, pokazuje odgovor akademske javnosti na Zakon o univerzitetu usvojen 1998., kojim je ukinuta autonomija, a vlasti preuzimaju kontrolu u svim organima upravljanja univerzitetom. O tom odgovoru profesorka Srbijanka Turajlić dala je rečit a odmeren komentar šest godina kasnije: "Pitanje zašto je ogromna većina profesora univerziteta odlučila da, uz eventualno blago negodovanje, pristane na to nasilje ostaje za sada bez socijalno-psihološkog odgovora." Zbog zakona iz 1998., univerziteti u Srbiji suspendovani su iz članstva u Evropskoj rektorskoj konferenciji.
 
Godine 2002., više od godinu dana posle petooktobarskih promena, usled nedostatka boljeg predloga i nužde da se promeni postojeći zakonski okvir, Skupština Srbije usvaja novi/stari Zakon o univerzitetu iz 1992. Rečima tadašnjeg ministra prosvete Gaše Kneževića: "Istorijski-razvojno posmatrano, Zakon iz 1992., na koji smo se 2002. godine vratili, bio je bolji od svog naslednika, koji ga je 1998. godine derogirao." Konačno, 2005. godine usvojen je novi zakon koji bi trebao da bude osnova za transformaciju visokog školstva u Srbiji i njegovog usklađivanja sa principima Bolonjske deklaracije: taj zakona osnova je i za novi predlog nacrta statuta.
 
Kuda idemo

Da ponovimo: Bolonjska deklaracija daje smernice za promene visokoškolskog obrazovanja u Evropi sa ciljem da se ono prilagodi novim okolnostima (drugi talas globalizacije, evropski proces integracije) i uskladi sa zahtevima tržišta. Obrazovne programe koji se nude u akademskim ustanovama treba do 2010. reformisati tako da budu uporedivi i usaglasivi, što bi unutar evropske zone visokog obrazovanja trebalo da olakša kretanje i zapošljavanje akademskih građana. Promene su u skladu sa smanjenjem značaja nacionalne države u Evropi: univerziteti iz protekla dva veka bili su u funkciji stvaranja i očuvanja nacionalnih vrednosti, dakle u službi nacionalne države. Tako i Univerzitet u Beogradu, osnovan 1905. Otuda ne čudi da deo ovdašnje akademske javnosti na reforme visokog obrazovanja zabrinuto gleda kao na podrivanje još jedne od "malobrojnih preostalih tradicionalnih vrednosti". Zabrinutost je sasvim opravdana, sve dok se ne pogleda šta je zapravo to što se želi zaštititi.
 

STUDENT NIJE ZAPALIO ŽITO
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.