SRBIJA JE MEGASTORE NA PERIFERIJI EUROPE
Petar LUKOVIĆ
12. srpnja, 2006.

Srbija je društvo koje se nikad nije u potpunosti modernizovalo: zbog te svoje nesposobnosti uvek je tražila alibi za odsustvo kompatibilnosti sa svetom. Danas je, recimo, teoretski čitava Srbija za Evropu: sever, jug, istok, zapad, Svetska banka, čak i Papa može da dođe! Samo pod uslovom da se u Srbiji ništa ne promeni, da sve ostane isto od 1945. do 3045.! Srbija je, u stvari, veliki megastor na periferiji Evrope, gde će svako naći nešto za sebe: mi ćemo naći Radomira Konstatinovića, drugi će naći Bećkovića, Ćosića, Čavoškog; mi ćemo naći "new wave", oni će naći zabavljačice ratnih zločinaca

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Feralov historijski tajming: da sa Čedomirom Jovanovićem, predsednikom Liberalno Demokratske Partije, vodećim oponentom Vojislava Koštunice – razgovara upravo u času kad pomenuti predsednik Vlade Srbije negde u Washingtonu čeka usmeno priopćenje glede budućih srpskih granica, a na dan kad svet (ali ne i Srbija) obeležava jedanaestogodišnjicu masakra u Srebrenici, praktičan je uvod na temu "srpske diplomatske ofanzive" čije karikaturalne dimenzije savršeno objašnjava ćirilični naslov iz ovdašnjih novina: "Srbija nudi partnerstvo svetu".

- Srbija je već petnaestak godina uglavnom nesposobna da uoči, definiše i nađe odgovore na akutne, strašne probleme – veli Jovanović. - Ta današnja "živa diplomatska aktivnost" zapravo je izraz nekontrolisanog očaja koji će samo ubrzati slom ovakve promiloševićevske politike – jer ne moraju više u Beograd da stižu ljudi iz Brisela ili Vašingtona da bi se uverili koliko smo daleko od realnosti, već mi sami organizujemo posete kako bismo im na njihovom terenu objasnili da je toplina XIX. veka nešto što je mnogo izazovnije i potrebnije njima samima od hladnog globalizma XXI. stoleća.
 
- Današnje srpske poruke međunarodnoj zajednici neodoljivo podsećaju na slavno vreme Slobodana Miloševića.
 
- Taj miloševićevski sistem vrednosti možda nije bio poražen, ali je bio odbačen od 5. oktobra 2000. do 12. marta 2003. godine kada je ubijen Zoran Đinđić; kao zimska garderoba koju ne nosite, jer je leto! Hteli smo da stvorimo nešto novo, ali smo Zoranovim ubistvom zaustavljeni; danas su, nažalost, sve srpske elite, političke, kulturne, poslovne posvećene diskontinuitetu sa Srbijom koju simbolizuje Zoran Đinđić pri čemu današnji realizatori tog koncepta nisu u situaciji u kojoj je Milošević bio pre 15 godina. Tada su u svetu imali stotine razloga da razgovaraju s Miloševićem i da s njegovom vojskom potpisuju primirje u ratovima koji su vođeni u Hrvatskoj i Bosni. Danas Srbija, čak i da hoće, nikog ne može da ugrozi, osim što takva politička destrukcija uništava nas same. Propuštena je prilika da kroz partnerstvo sa svetom i kroz saradnju s narodima i državama s kojima smo ratovali pokažemo u čemu smo drugačiji od one Srbije od koje navodno hoćemo da se distanciramo. I zato sad svet rešava naše probleme, umesto da to mi činimo, a samim tim postajemo statisti u sopstvenim životima.
 
Totalna kontrola
 
- U centru političke pažnje – kad govorimo o Srbiji – jeste Vojislav Koštunica.
 
- Mnogi vide Koštunicu kao iracionalnog političara nesposobnog da shvati realnost XXI. veka, što je fatalna greška. Koštunica je super racionalan: o tome govori činjenica da u njegovoj pragmatičnoj okrutnoj stvarnosti nema mesta za nas koji ovako mislimo. On se vešto uklapao u sliku političara koji se, tobože, politikom nije bavio iz ličnih već iz nesebičnih nacionalnih motiva, ali je pritom, u okviru svoje stranke ali i države, ostvario takav stepen političke kontrole da bi mu na tome zavideli svi – od Miloševića do Osmanlija. Kada danas putujete Srbijom suočavate se sa takvom partijskom državom kakva je bila nezamisliva u Titovoj Jugoslaviji. Tada je sudija bio institucija, policajac je bio institucija, bankar i profesor su bili institucija.
 
Ali, mi danas živimo u Srbiji gde, kao profesionalac, prvo morate da kleknete pred Koštunicom da biste, uz njegov blagoslov, nastavili da obavljate svoj posao. Koštunica nikako nije iracionalan kad je reč o sopstvenim interesima: njemu nije bio problem da petnaest minuta nakon Đinđićevog ubistva objasni da je ubistvo "obračun unutar same mafije", a četrdeset minuta kasnije poziva tu istu Vladu (koja je "deo mafije") da se pretvori u "koncentracionu Vladu". To je čovek koji je pogazio sve političke principe koji su ikad postojali: njemu, recimo, sutra, ako mu bude potrebno, ne bi bio problem da LDP pozove u svoju koaliciju! Koštunica ima sopstveni sistem vrednosti: on prezire uspeh i znanje, gadi mu se ambijent koji proizlazi iz takvih vrednosti.
 

SRBIJA JE MEGASTORE NA PERIFERIJI EUROPE
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.