KLOAKA URBANE MITOMANIJE
Bojan MUNJIN
9. kolovoza, 2006.

Nervira me provincijalizam koji je ovde zavladao i raspomamljenost za nekom urbanom subkulturnom mitomanijom koja je zapravo preslikana američka mitomanija. Serija "Seks i grad" najbolje prolazi u Moldaviji, u Ukrajini i u Srbiji. To je to opasno pravljenje identiteta koji nije autentičan; to je priča o navijačima, rock and rollu, filmovima B produkcije, o svemu onome u čemu živi gradska omladina na primer u trouglu Split-Pula-Beograd… U Srbiji se dogodio jedan masovni proliv tarantinovskih tekstova i on je danas kloaka u koju se slila sva ta mitomanija

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Njezine predstave igraju se u Beogradu, Ljubljani, Berlinu i Beču, filmski scenariji hvaljeni su posvuda, zbirku pjesama "Pas koji je pojo sunce" jedni obožavaju, a drugi preziru, ali Milena Marković (32) hoda svijetom gledajući s visoka na slavu, novac i status. Ova beogradska spisateljica živi, kako sama kaže, u balkanskom gradu smradu, govori tvrdim dijalektom, psuje i piše rečenice koje udaraju do kosti jednostavno zato što se ona kao i cijela njezina generacija napila razočarenja za tri života i shvatila da je sve relativno osim – mladosti, ljubavi i smrti.

- Film "Sutra ujutro" za koji ste pisali scenarij osvojio je prije mjesec dana nagradu na festivalu u Karlovim Varima u konkurenciji pod nazivom "Istočno od Zapada".
 
- U tom filmu sudelovala sam organski od početka do kraja jer je reditelj Oleg Novković smislio da ja radim i kostime, što sam prihvatila ne znajući da je to ozbiljan posao, ali sam postala zaražena procesom rada i nekom čudesnom kolektivnom energijom. Film je rađen sa velikim entuzijazmom, grupa ljudi slične generacije toliko se zanela u poslu da je na primer u jednom trenutku šminkerka počela da plače… Vi ne možete da shvatite koliko je to bilo neverovatno.
 
- Film govori o gubitnicima sa beogradskog betona.
 
- Radi se o ljudima koji imaju oko trideset pet godina i žive u jednom beogradskom bloku... Prikazan je samo jedan momenat njihovog života, jer nismo hteli sve da objašnjavamo, nego smo se bavili žestokim prizorima razrešavanja vidljivih i nevidljivih bura u odnosima jednog para koji se sreće nakon jedanaest godina. Priča ima veze sa njihovim izjalovljenim nadama; svako je nešto uradio a nešto što je hteo da uradi - nije. Ja ne volim pobedničku varijantu, ja sam uvek za gubitnike. Ako ne želiš biti na stazi moći koja se podrazumeva i ako ne želiš mediokritetski pristup stvarima onda jesi gubitnik. To je neki svet koji je ostao veran sebi što ima posledice i na njihovu decu... Film se bavi bolnom temom žala za mladosti, ali taj žal nije ni estetska ni sentimentalna kategorija. To je žal za nečim što si mislio da ćeš kao čovek da budeš, a onda to ne postaneš…

Podijeljeni svijet
 
- Vaš film trenutno obilazi festivale. Kako ga prima publika u zapadnoj, a kako u istočnoj Evropi?
 
- Publika iz regiona dobro razume film, ali je interesantno da Zapad koristi dva naziva za filmove iz istočne Evrope. Jedno je "high koncept" što znači ratna tematika, krokodilske suze i to, a drugi naziv je "another european film". On im se sviđa, ali kažu "jao kako je to depresivan film" koji bi najradije da preskoče. Svet je u stvari danas jako podeljen što ovi naši novi narodi koji su još uvek u euforiji i sreći ne shvataju. On je u velikoj krizi kao u kolonijalna vremena jer se na jednom delu nalaze ovi moćnici, a na drugom, isfrustrirani i radikalizirani - svi ostali.
 
- Vaš film ima ambicije prema univerzalnim temama, a ipak samo govori o ljudima iz jednog nebodera?
 
- Moja priča nije na nivou dnevnog pamfleta. Ja samo pišem to što vidim. To su teme margine jer su i sami umetnici danas margina, posebno žene, s obzirom da je danas sve na tržištu u odnosu na decenije pre kada je umetnost bila jako bitna. Ranije su te sponzorisali bogati ljudi kojima je bilo stalo do umetnosti, a danas te sponzoriše evropska birokratija koja ima neka svoja pravila… Nemam iluziju da pre nije postojala moć, laž i prevare, ali je postojao neki drugi socijalni sistem koji danas ne postoji… Zato ja luzere i marginu uvek povezujem sa umetnicima koji žive u nekim paralelnim svetovima kao strana prokletih. Možemo romantično idealizirati zlo i polusvet i strast, možemo ga prikazivati naturalistički ili ekspresionistički, ali to je uvek margina.
 

KLOAKA URBANE MITOMANIJE
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.