Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
DRAMA U TROLEJBUSU
27. prosinca, 2006.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

U ovim poslednjim decembarskim danima, rano jutros, napravim fatalnu grešku: kupim na kiosku nekakve novine, uđem u trolejbus, sednem, otvorim novine iz kojih mi ispadnu dve srednje oglasne strane. Bez obzira što sam levom čizmom ugazio u lik dr. Voje Koštunice koji je na slici podigao ruke i pokazao svih deset prstiju – dobro je, pomislim, ništa nije amputirano – shvatim da je ovim stranama predizborni govor tekućeg predsednika Vlade: podignem oglasni prostor, nogom očistim blato i pronađem šest ključnih naslova kojima nas dr. Koštunica preklinje da glasamo za njega: "Jedna i nedeljiva Srbija", "Srbija napreduje sigurnim korakom", "Narod najbolje zna", "Kosovo i Metohija je Srbija", "Ravnomerno razvijena Srbija" i, naravno, "Živela Srbija".

Drogiran ovakvom srboidnom ponudom, ništa ne primećujem: ni gužvu u trolejbusu, ni da mi na leđima vise tri penzionera i dve sexxy penzionerke, ni truckanje Cvijićevom ulicom, ni kamione i šlepere koji veselo prolaze kroz grad ostavljajući iza sebe ciklon b u lepršavim oblacima crnpurastog dima, ništa ne vidim, čitam Koštuničine reči i neka me, bože mi oprosti, milina obuhvati oko bubrega, pomislim da Koštunica ima terapeutsko dejstvo, nešto kao The Healer, učini mi se da su Vojine reči kao melem, najlepši dar mojim bokovima, a onda shvatim da mi je jedan iz grozda penzionera koji se levom rukom hvatao za šipku drugom rukom zavukao ispod jakne, uhvatio za dupe pa ne pušta.
 
Potpuno smiren svetovnošću Koštuničinih reči koje kao dekongestiv olakšavaju disanje jer u sebi sadrže pravoslavni terpin hidrat i umirujuću askorbinsku kiselinu – spontano izazivajući nauzeju, palpitaciju srpskog srca i alergijske reakcije na penisu – umalo da usred trolejbusa, kao monah, ustanem, rukom zaustavim vreme i prostor, i ljudima pročitam ono što rađa svaku svežu suzu na devičanskom listu tek dehidriranog jorgovana.
 
Ali – pomislim u nedohvatu holesteramina – da je možda bolje da dijalog sa Vojom vodim pred čitaocima Ferala, vole ti čitaoci-manijaci lijepu srpsku reč, biće to prigodan poklon napaćenom hrvatskom narodu koji se, sasvim izgubljen bez parlamentarnih izbora, ovih dana okrenuo eskapizmu shoppinga, tajno zavideći Srbiji na odluci da se sve pretvori u politiku, čak i fucking Novu godinu!
 
KOŠTUNICA: Dragi moj Lukoviću, naše su teškoće tolike i iskušenja pred nama tako velika da nam treba svaki naš čovek i svaka stranka kojoj je Srbija zajednička kuća.
 
LUKOVIĆ: Tako je, dobri moj Vojislave, možemo se razlikovati u političkim metodama ili stranačkim interesima, ali postoje kosovski ciljevi veći od svih nas i značajniji od svake vojne razlike među nama. Jedino me malo jebe ono pominjanje "zajedničke kuće". Budući da znaš da već vekovima živim u zajedničkoj kući (hrvatski: soliter), na ognjištu od trinaest katova, teškoće i iskušenja glede liftova, nestašice vode, više bih voleo da Srbiju vidim kao zbir malih kućica nego kao jednu kućetinu. Tko će, recimo, biti predsednik Kućnog saveta?
 
KOŠTUNICA: Dragi Lukoviću, naš je poziv svim strankama da stanemo pred te ciljeve, da vidimo koje će poslove kome od nas dodeliti građani, i da onda svako svoj deo posla radi u ujedinjenoj i jedinstvenoj, našoj zajedničkoj Srbiji.
 
LUKOVIĆ: Moguće je, prepametni Vojislave, da te nešto nisam dobro razumeo. Nije mi jasno ovo "stajanje pred ciljevima", znači li to da kad imamo cilj moramo da stojećki odrađujemo posao, zašto, bre, ne sednemo kao ljudi i dogovorimo se, koji kurac da stojimo?
 
KOŠTUNICA: To je obaveza svih nas proistekla iz odziva građana na Referendumu.
 
LUKOVIĆ: Ako misliš na Referendum oko Ustava, koji smo natčovečanskim naporima guranja u kutije progurali u poslednjih deset minuta glasovanja, onda se lako mogu složiti da drugog izbora nismo ni imali.
 
KOŠTUNICA: Ako mi ne razumemo narodnu krađu, kako će narod razumeti naš lopovluk!
 

PERO S ONOGA SVETA: DRAMA U TROLEJBUSU
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.