SRBIJA NAPREDUJE PO NIZBRDICI
Darko VUKOREPA
11. siječnja, 2007.

Rešio sam da podržim Liberalno-demokratsku partiju Čede Jovanovića jer mislim da je njihov ulazak u srpski parlament veoma važna stvar za Srbiju u ovom momentu. Iako neka istraživanja govore da bi LDP mogao dobiti i 10-ak posto glasova, biće tu još svega. Srbija je to, brale, ima puno gladnih vlasti, a još gladnijih para. I puno je tu, sad, i mačaka i miševa u igri, i ovoga i onoga, tako da će tu još biti veselja. No, svakako se nadam da će LDP preći cenzus i ući u parlament, i da će radikali ovoga puta podbaciti, jer im se izlizala retorika i vrte se u krug, a i solidan deo glasača odneo im je Koštuničin DSS

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Vlada Divljan, široj javnosti najpoznatiji kao frontmen kultne beogradske rock-grupe Idoli, koja je egzistirala tijekom prve polovice 80-ih godina, od 1999. živi i radi u Beču. Godine 2003. objavio je instrumentalni album Die Tonzentrale s čijim je rezultatom "prilično zadovoljan", a iako je dugogodišnji "pečalbar", potpisao je i velik broj glazbenih uradaka u Srbiji, ponajviše filmske glazbe. Divljana najviše zanima, po vlastitom priznanju, "primenjena - instrumentalna i filmska muzika", nema namjeru uskoro odustati ni od live koncerata - "dovoljno mi se svira još uvek", a po glavi mu se "mota" i novi album, kojim će probati ići "tematski malo šire" nego do sada.

- Predlažem da krenemo od tamo gdje smo stali u srpnju 2003. kada smo posljednji put razgovarali za Feral, to jest od politike. Tada ste rekli da odbijate biti pesimist kad je riječ o budućnosti Srbije, to jest "da je bitno bolje nego što bi moglo da se očekuje". Kako stvari, po vašem mišljenju, stoje danas?

- U međuvremenu se nije bogzna šta desilo, naročito ako pričamo o dobrim stvarima, čini mi se. Iako živim u Beču, pratim situaciju u Srbiji možda i više nego što bi to činio da živim u Beogradu. Tamo bi mi to oduzimalo 24 časa dnevno, tamo te događaji bombarduju i šamaraju stalno, tako da nema ni trenutka opuštanja, a u međuvremenu se boriš za egzistenciju. Ovde, opet, živim jedan drugačiji život, uz brzi Internet, a pregled srbijanskih i ostalih balkanskih glasila je dosta dobar, pretplaćen sam na neke časopise, tako da pratim šta se dešava. I šta da vam kažem: čitava ova situacija posle Đinđićevog ubistva je, na žalost, jedna konstantna nizbrdica. To se vidi po raznim stvarima.

- Što biste istaknuli kao posebno loše ili posebno dobro?

- Mislim da je najgore što mnogi još uvek žive u prošlim stolećima, što većina nije svesna šta znači biti građanin, sa svim obavezama i pravima koja sa sobom taj status nosi. I dalje se, a tu pre svega mislim na političare, pretresaju mitovi, legende i ostale poluistine, umesto da svesno i odgovorno pričamo o svemu i, shodno (lošoj) situaciji u kojoj smo, pokušamo da činimo nešto konstruktivno. A dobro je to što, ako dođeš u Beograd tokom leta, može da ti se učini da si na najlepšem i najopuštenijem mestu u Evropi - stvari se dešavaju do pet, šest ujutro. Na kraju krajeva, vidim da sve više omladine iz cele Evrope, pa i iz Hrvatske, dolazi u Srbiju, što u Beograd, što na Exit u Novi Sad, što na Guču itd. To su mali pomaci, valjda nas ljudi kapiraju kao malo manje krvoločne, polako... Dobro je i što je na predsedničkim izborima dobio Tadić, a ne Toma Nikolić, ali to očigledno nije dovoljno, moramo dalje i brže.

(Ne)postojanje scene

- Možete li sebe zamisliti kao definitivnog povratnika u Beograd?

- To je dobro pitanje. Još uvek teško. Već sam dosta dugo tzv. profesionalni emigrant ili gastarbajter. U Beogradu sam često, prošle godine sam bio, u proseku, jednom mesečno, jer sam mnogo stvari radio, pre svega filmske i tv-muzike, ali i nekoliko koncerata; jedini je problem što sam obično ograničen vremenski, stalno žurim, pa sam i pomalo frustriran, a i umori me taj intenzitet i količina energije koju treba uložiti da stvari profunkcionišu. Ipak, drago mi je da sam često dole, kao što mi je drago što sam relativno čest gost i u ostalim balkanskim centrima, a i šire...

- Kakvo je stanje s glazbenom scenom u Srbiji?

- Scena postoji, nije da je nema, u poslednje vreme posebno mi je zanimljiva nova reperska scena oko Marčela, Sky Viklera, Ajs Nigrutina, Beogradskog sindikata..., a što se rokera tiče, tu bih kao vrlo svež bend izdvojio Euforiju, pa i Super s karamelom, dok mi je od starijih vrlo dobra Rambova nova ploča, Partibrejkersi treba da izbace novu ploču, tu je i izvrsni romski bend Kal, predvođen Draganom Ristićem, koji hara po svetskim etno-listama...

SRBIJA NAPREDUJE PO NIZBRDICI
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.