ROLL OVER KOŠTUNICA
Petar LUKOVIĆ
24. siječnja, 2007.

Izvesno je da će Tadić morati da podigne ulog u pregovorima s Koštunicom: moguće je da su se već dogovorili da dr. Voja bude zajednički kandidat na budućim predsedničkim izborima, a da zauzvrat ne insistira na mestu premijera. Nije to jedina frka ovih pregovora: kako zadovoljiti apetite pomahnitalog ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića i kako umilostiviti Mlađana Dinkića koji želi samo ministarstvo finansija, a za ostalo ga zabole ona stvar? I gde posaditi (Dragana Markovića) Palmu, nekadašnjeg Arkanovog saborca, bez kojeg Koštunica ne bi dogurao ni do 40 mandata?

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Nakon maratonske kampanje koja je trajala gotovo dva i po meseca, rezultati izbora u Srbiji nisu rešili osnovnu dilemu – tko će i na koji način ovu zemlju voditi narednih godina? Ono što se unapred znalo: da nijedna stranka neće imati apsolutnu većinu (126 poslanika) i da će se morati praviti nekakva koaliciona Vlada – potvrđeno je golom matematikom. Šešeljevi radikali još jednom su dobili najveći broj mandata (81); Demokratska stranka Borisa Tadića stigla je do 65 poslanika; dosadašnji premijer Vojislav Koštunica sa svojom koalicijom osvojio je 47 mesta; finansijski kartel G17+ očešao se za 19 parlamentarnih mesta; socijalisti bez rahmetli Slobodana Miloševića imaju 16 mesta; koalicija okupljena oko Liberalno Demokratske Partije (LDP) Čedomira Jovanovića osvojila je 15 mandata; konačno, tu je još osam predstavnika manjina. Bezbroj kombinacija za samo jedno rešenje!

RADIKALSKI TALASI: Šešeljevi sledbenici s blizu trideset odsto glasačkog tela na svojoj strani – praktično su trijumfovali, ali od ovakve Pirove pobede za sad vajde nema! Njihova suluda nada da će osvojiti više od pedeset odsto glasova i sami formirati buduću Vladu, ostavila ih nasukane na čistini, jer su već unapred objavili da nema te partije sa kojom bi oni ušli u koaliciju. Postoji, naravno, teoretska mogućnost da se radikali predomisle; ako propadnu pregovori između Tadića i Koštunice – ne treba se iznenaditi da radikali velikodušno dr. Kalašnjikovu ponude premijersku fotelju i tako, najzad, postanu vlast, što već godinama obećavaju. Ali, poznavajući radikalski politički mentalitet koji uživa da ne preuzima nikakvu odgovornost – ova mogućnost, čak i kad je Koštuničina sujeta u pitanju, spada u trocifrenu nogometnu kvotu.
 
Ovako, stojeći po strani, radikali mogu da se vesele: njihove profašističke ideje o Velikoj Srbiji, o srpskom Kosovu za koje ćemo se boriti "svim sredstvima", o Evropi koja mora da se "promeni" da bismo uopšte razmišljali hoćemo li se pridružiti Europskoj Uniji, o dizanju u zvezde svakog ratnog zločinca – još uvek u Srbiji imaju milionsku podršku. Posebno su ponosni da su u Beogradu postali stranka za koju je najviše ljudi glasalo; čak i činjenica da se pod "Beogradom" smatraju prigradske opštine i stotine sela gde radikali imaju decenijsko uporište – nije suvislo objašnjenje za milionski grad koji se ispravno smatrao demokratskom avangardom.
 
TADIĆEVA KOMBINATORIKA: Sa 65 mandata, 30 više nego pre tri godine, Demokratska stranka dobila je priliku da bude stožer okupljanja onoga što se žovijalno zove "demokratski blok" i što podrazumeva izvesnu mogućnost da se u budućoj Vladi napravi osovina između Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, uz podršku finansija gladnog Mlađana Dinkića iz kartela G17+. Ono što jeste najzajebaniji problem ove koalicije kliče se mesta budućeg premijera: Demokratska stranka smatra da joj to mesto po broju mandata prirodno pripada i da je Božidar Đelić (bivši ministar finansija u Vladi Zorana Đinđića) idealan kandidat, ali kako obuzdati nenadjebivu sujetu dr. Voje Koštunice koji, već navikao na premijerski čin, ne pristaje da postane, recimo, ministar vera ili ministar prosvete, ili možda ministar za sport?
 
Prihvatanjem bilo kog mesta koje nije premijersko, Koštunica bi priznao najveći poraz u svojoj karijeri: on koji se predstavljao Ocem Nacije i kojeg je krajem 2000. godine čak devedeset odsto Srbije smatralo "najvećim političarem" da bude činovnik u Vladi? Koješta! Zato je izvesno da će Tadić morati da podigne ulog u pregovorima s Koštunicom: moguće je da su se već dogovorili da dr. Voja bude zajednički kandidat na budućim predsedničkim izborima, a da zauzvrat ne insistira na mestu premijera. Nije to jedina frka ovih pregovora: kako zadovoljiti apetite pomahnitalog Velimira Ilića koji se u svojstvu ministra za kapitalne investicije tri godine ponašao kao da je država njegova lična prćija? Kako umilostiviti Mlađana Dinkića koji želi samo ministarstvo finansija a za ostalo ga zabole ona stvar? I gde posaditi (Dragana Markovića) Palmu, nekadašnjeg Arkanovog saborca, bez kojeg Koštunica ne bi dogurao ni do 40 mandata?
 

ROLL OVER KOŠTUNICA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.