Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
MONSTRUM
22. ožujka, 2007.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

003: Vođeni poučnom poslovicom da sve što je brzo jeste kuso, naročito kad treba formirati novu Vladu, srpski politički maheri nigde ne žure: tek je dva meseca posle izbora, zar stara erotska izreka ne kaže triput meri jednom seci? U prirodnom skladu historijskog spokojstva sa Srbijom koja voli polako, sporo a posebice mlitavo – pregovori tri mučeničke stranke o ostavinskoj raspravi sa merenjem i sečenjem nastavljaju se prigodnim tempom, nađu se, recimo oko jedan, porazgovaraju do dva, u tri obaveste javnost da su novi sastanak zakazali idućeg tjedna, slow down, take it easy!

004: Sasvim je moguće da ovi sofisticirano kilavi razgovori nagoveštavaju radikalan raskid Srbije s kvazidemokratskim formama, hoće se reći da nam, recimo, nova Vlada uopšte nije ni potrebna! Sve što jednoj pravoj državi treba, poručuje se, jeste dr. Voja Koštunica: u drugom mesecu svoje hotimične tehničke trudnoće, ovaj premijer-ponornica, pojavljuje se i nenadano nestaje, šutnjom poručujući da ga se u blagoslovenom stanju nikako nećemo rešiti. Ili će ostati tehnički premijer ili će postati novi premijer! Nema treće varijante!
 
005: Bolesna priča o nekakvom demokratskom bloku koji čine Demokratska stranka (Boris Tadić), Demokratska stranka Srbije (Vojislav Koštunica) i G17+ (Mlađan Dinkić) od samog je početka bila na staklenim nogama ne samo zbog narodne umotvorine da je od govana teško napraviti pitu, već zbog metastazirajuće slavohlepnosti dr. Voje da bude Kalif nad Kalifom, bez obzira na izborne rezultate (hrvatski: jebeš izborne rezultate).
 
Kad se ovoj nebuloznoj fabuli pridružio mahnito ambiciozni Mlađan Dinkić do guše upetljan u svaku novčanu aferu koju je kao ministar finansija isplativo ispratio – a suočen s realitetom da ga od zatvora spašava samo nova ministarska funkcija, dobili smo dve strane trougla koje pokušavaju da sjebu hipotenuzu. Igra se, naravno, na poznate hipotenuzne Tadićeve slabosti: na bolećivost, talenat za popuštanje, ljubav ka kohabitaciji, beskičmenjaštvo svakog oblika. Nikog neće iznenaditi kad nam se sutra mali Tadić obrati i suznim očima objasni kako je popuštanje vrlina, da je zbog same Srbije bolje da imamo Voju Trudnog nego da opet idemo na izbore, reći će nam mali Tadić da je ovako moralo biti, neka samo nama Koštunica poživi!
 
006: Ako se ovako nešto desi – a sve je šansa da hoće, doživećemo da će se neistinom ispostaviti i ono što nam se danas potura kao mogućnost: jeste, kažu nam, Koštunica će biti premijer, ali će zato Tadićevi momci uzeti većinu ministarstava, videćete, kažu nam, biće to ipak "naša" Vlada! Mogao bih, recimo, da se opkladim da od toga ništa neće biti jer kad mali Tadić popušta, on popušta do kraja: nemam nikakvih dilema da će se u budućoj Vladi naći mesto za nekadašnjeg obijača trafike, trenutno ministra policije Dragana Jočića, da li na mestu ministra pravde ili ponovo na mestu ministra policije, svejedno.
 
Nema šanse da u Vladi ne bude again Velimir Ilić: možda to neće biti Ministarstvo kapitalnih investicija, ali da će biti kapitalno i lukrativno ne sumnjam. Novi ministar inozemnih poslova biće još jedan koštunjavi kadar: Vladeta Janković, bivši ambasador u Londonu. Ukratko, 47 poslanika DSS + Nove Srbije (Voja + Velja) imaće sve ono što su ranije imali, ako ne i više. Bravo za Tadića!
 
007: Ultrafantastična primisao da će Boris Tadić po cenu da opet idemo na izbore insistirati da premijer bude Božidar Đelić – čovek kojeg je sama Demokratska stranka gurnula na prvu liniju fronta bez naročite logističke podrške – ostaje za sada samo science-fiction scenario, poslednja rezerva pristojnosti pred udarima dvojca Koštunica-Dinkić rešenih da svaki poraz proglase pobedom, na isti način kao što su činili poslednjih godina dok su zajedno bili u Vladi.
 

PERO S ONOGA SVETA: MONSTRUM
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.