OPIJA NAS TRIJUMF NEUSPJEHA
Igor LASIĆ
12. prosinca, 2007.

U Srbiji se uvek više ceni drug Vlade Divca iz detinjstva, iz istog odelenja, koji je njega tukao u basketu, samo što nije hteo, eto, da se eksponira. Znam deset ljudi koji su pričali da su bolje igrali košarku od Saše Đorđevića. U očima lokalaca oni su važniji od njega. Trijumf neuspeha... To je i Kosovski mit. Slavimo bitku 600 godina, uopšte nam ne smeta što smo je izgubili. I slavićemo je i dalje

< > | cijeli članak | verzija za tisak

- Vaš prvi redateljski film "Sedam i po" upravo je prikazan na Danima srpske kulture u Zagrebu. Posrijedi je motiv smrtnih grijeha, a imam dojam da je film vrlo, pa, čovjekoljubiv...

- Jeste, slažem se s tim dojmom. Ja nisam religiozan tip, ali me ta tema smrtnih grehova uvek zanimala. Nikad nisam uspeo da nađem osmi... Zašto baš sedam, mislio sam, zašto ne devet? Mislio sam da možda nisu nađeni svi. I koji god da sam našao van tih sedam, verovao sam – evo ga osmi. Pa bi malo bolje razmislio i našao mu mesto u staroj sedmorki...
 
- Jeste li probali i sistem "izbaci uljeza"? Da ih bude manje.
 
- Nisam baš, činilo mi se da to sigurno ne bi uspeo. Ali, recimo, kako sam klasifikovao, tipičan srpski, odnosno balkanski greh je površnost. Onda svatiš da je to jedan od oblika lenosti. To je koren površnosti. Ono što mi je tu najzanimljivije, razgovarajući s ljudima koji bolje znaju religiju od mene i proučavajući literaturu, je da se tu ustvari radi o pogrešnom prevodu. Tačan prevod nije "sedam smrtnih grehova", jer to znači da se od njih umire. A nije tako, nego se radi o sedam smrtničkih grehova, dakle, grehova smrtnika. Dobro, ne znam kako u Hrvatskoj to kažete...
 
- Drukčije, mi ovdje kažemo "grijeh".
 
- Lepo, uglavnom, to su grehovi običnih ljudi, drugim rečima. To je ono što me zanimalo. Iako je ispao više komičan nego što sam mislio dok sam pisao, ali to je prvi film u kojem sam reditelj. Nisam hteo da se rugam nikome, nadam se da se to i vidi. Ima ona Aristotelova podela po kojoj se komedija bavi gorima od nas, tragedija boljima od nas, a drama onima po sredini. Mene interesuju oni po sredini. I nisam hteo, ne daj bože, da ikome moralno pridikujem. Poslednji sam koji bi mogao i hteo da moralizuje. Eto, zato mi se i svidela ta odrednica čovekoljubivosti, kako rekoste. Imao sam taj osećaj dok sam pisao i snimao ovaj film.
 
Mjera vremena
 
- Koliko god mogli biti individualno tragični, grijesi kojima se bavi vaš film čine se, prema onima koji navodno zaokupljaju društvo i pokreću svijet, ipak prilično bezazlenima?
 
- Kao dečija igra, da. Slažem se, to je tačno.
 
- Ako ćemo se ovako stalno samo slagati...
 
- Pa, šta mogu kad se slažem. Ne mogu s nekim da se bijem samo zato šta je, šta ja znam... Hrvat. Samo, ako damo sve od sebe... Ako popijemo još. Ali, ti savremeni grehovi koji uništavaju društvo, u odnosu na ove smrtne, proističu iz njih. I drugo, zanimljivo je kako se društvo postavlja prema smrtnim grehovima. Recimo, pedofilija je tu zanimljiv greh.
 
- I sve je popularnija.
 
- Jeste, mnogo je u modi. To je, znači, greh razvrata. Ali, zanimljiva je ta granica, gde je nešto greh, a gde nije. Veoma neuhvatljivo i tanano. Pre sto godina apsolutno nije bilo kažnjivo biti u braku sa devojčicom od 15 godina.
 
- Čak i sa bliskom rođakinjom.
 
- Apsolutno normalno, pre samo sto godina. Zakoni se uređuju prilično "odokativno", svako vreme ima svoju meru. Onda, neki grehovi mogu da budu različito primenjeni. Zavist je jedan od najgorih i najopasnijih. Ali može i lepo da inspiriše. Ako zavidim prijatelju što čita više knjiga od mene, što je obrazovaniji, pa krenem i ja da čitam... Ali ako mu zavidim što ima lepšu kuću, ili da sad ja vama Hrvatima zavidim što imate more, a Srbija nema. To može da bude opasno. Ako vam zavidim što duže imate operu, to je okej. Ili da vi nama zavidite što je "Zvezda" uzela Kup šampiona, a "Dinamo" nije niti će...
 

OPIJA NAS TRIJUMF NEUSPJEHA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.