ŠTO BI SRBIJA S KOSOVOM?
Drago HEDL
12. prosinca, 2007.

Prvi put u istoriji ovoga tla, koje se može zvati kako god - Balkan, zapadni Balkan, jugoistočna Evropa – sve zemlje regiona imaju istovetnu stratešku aspiraciju; bar su je tako proglasili. Hoćemo li mi Srbi onda ostati usamljeno ostrvo u evropskom moru ili Atlantiku regiona? Sve je to otvoreno i stvarno čovek ne može da prognozira sa nekim stepenom realnosti šta će se desiti

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Živorad Kovačević (1930.), danas na čelu Evropskog pokreta Srbije, ali i aktivni član Igmanske inicijative, ostao je zapamćen ne samo kao legendarni gradonačelnik Beograda i pretposljednji ambasador Jugoslavije u Sjedinjenim Državama, već i kao jedan od najčvršćih otpora politici Slobodana Miloševića.

Završio je novinarsku i diplomatsku visoku školu na Univerzitetu u Beogradu, a potom magistrirao političke nauke na Berkleyju, te specijalizirao međunarodne odnose na Harwardu. Javnosti je manje poznat filološki dio njegove karijere: autor je englesko-srpskog i srpsko-engleskog rječnika, te srpsko-engleskog rječnika idioma. Objavio je više knjiga, a najnovija od njih – Amerika i raspad Jugoslavije – upravo je promovirana i u Zagrebu. U njegovom beogradskom stanu razgovaramo o političkim prilikama u Srbiji, u svjetlu kosovskog problema, ali i posljedicama koje se još osjećaju kao nasljeđe vladavine Slobodana Miloševića.
 
Neizvjestan ishod
 
- Ovaj razgovor vodimo 10. prosinca, na dan koji je najavljivan kao dan proglašenja nezavisnosti Kosova. Jesu li, da parafraziram Slobodana Miloševića, pred Srbijom "još mnoge bitke od kojih ni one oružane nisu isključene"?
 
- Od 5. oktobra 2000. godine, ne mislim da je bilo ijednog perioda u kome se toliko neizvesnosti zgusnulo kao sada. Još ne znamo konačan ishod rešenja statusa Kosova, ali je manje-više jasno kakav će on biti. Ne znamo kakva će biti reakcija Vlade, a kakva javnosti u Srbiji; ne znamo ni kakva će biti reakcija na Kosovu. Pretpostavljam da će Priština to u celini pozdraviti, ali ne zna se kako će reagovati Srbi na Kosovu i da li u tom pogledu ima nešto iz Beograda što im se preporučuje. Imali smo, dalje, tu situaciju s Republikom Srpskom, koja je ovde, na određeni način bila povezana sa Kosovom, što je uznemirilo zapadne zemlje. Srećom, ta se kriza, izgleda, na neki način stišava. Imali smo otvaranje pitanja pridruživanja NATO-u, iako ono nije na dnevnom redu i više je pokrenuto iz unutrašnjopolitičkih motiva; parafiran je sporazum s Evropskom Unijom o stabilizaciji i pridruživanju, ali je neizvesno da li će se on potpisati u januaru kako se najavljuje, s obzirom na to da se čeka izveštaj Carle Del Ponte o tome da li je saradnja sa Haškim tribunalom zadovoljavajuća. Najavljuju se izbori za drugu polovinu januara, a nismo sigurni da li će se ti izbori održati – trebalo bi da ove nedelje, eventualno, budu raspisani. Ishod tih izbora je neizvestan. Po poslednjim istraživanjima javnog mnenja Boris Tadić i Tomislav Nikolić – kao dva, manje-više sigurna kandidata u drugom krugu tako reći su se izjednačili. Kad bih mogao, voleo bih da prespavam ova tri meseca da vidim šta nas čeka.
 
- Smatrate dakle da je Srbija na velikoj raskrsnici?
 
- Kad sve ovo o čemu sam govorio završi, posle tog perioda, Srbija može da krene ovamo ili onamo. Na takvoj vrsti raskrsnice ipak nije bila od 2000. godine. Neke stvari su bile neupitne, kao što je pridruživanje evroatlantskim integracijama, a sada je pokrenuto pitanje atlantske integracije od strane DSS-a i Vojislava Koštunice, mada se drugi, većinski deo Vlade i dalje drži dosadašnjeg opredeljenja. Međutim otvara se, na izvestan način, čak i pitanje Evropske Unije, iako to Vlada ne govori, ali Toma Nikolić u jednom nedavnom intervjuu sasvim jasno kaže: Koštunica je napravio prvi korak – otvorio je pitanje NATO-a, ako načini i drugi, a to je otvaranje pitanja pridruživanja Evropi, onda možemo da razgovaramo. U ovom trenutku u Srbiji, po poslednjim istraživanjima javnog mnenja i dalje je preko 70 posto građana za pridruživanje Evropskoj Uniji. Doduše ta podrška je "plitka". Nisam siguran da će ona biti tako velika posle svega što se može dogoditi. Otvara se alternativa koja do sada nije postojala: da li smo za EU ili Rusiju? Razume se, sa Rusijom ne samo da treba održavati već i poboljšati odnose, ali to nikada nije bilo alternativa pridruživanju EU. Tim pre što se nema dovoljno u vidu da prvi put u istoriji ovoga tla, koje se može zvati kako god - Balkan, zapadni Balkan, jugoistočna Evropa – sve zemlje tog regiona imaju istovetnu stratešku aspiraciju; bar su je tako proglasili. Hoćemo li mi onda ostati usamljeno ostrvo u evropskom moru ili Atlantiku regiona. Sve je to otvoreno i stvarno čovek ne može da prognozira sa nekim stepenom realnosti šta će se desiti.
 
Skup rogova u vreći
 
- Je li Kosovo za Srbiju definitivno bilo izgubljeno onom poznatom rečenicom Slobodana Miloševića "Niko ne sme da vas bije".
 
- Ne, još uvijek su postojale šanse. U svojoj poslednjoj knjizi Amerika i raspad Jugoslavije nabrajam šest mogućnosti, prilika, šansi, koje je Milošević imao, ali ih je ispustio. Čak i u proleće 1998. godine bilo je moguće naći neko rešenje, jer u tom trenutku niti Clintonov kabinet – sem gospođe Madeleine Albright – a pogotovo ne bilo ko u Evropi, nije bio za intervenciju. Svi su bili za nalaženje kompromisnog rešenja. To bi bilo otprilike na liniji onoga što Srbija sada predlaže, a to znači da ni u jednom trenutku Kosovo više nije moglo biti u pravom smislu reči deo Srbije, jer ono što sada traži srpska strana je čisto simboličko priznavanje integriteta.

ŠTO BI SRBIJA S KOSOVOM?
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.