Stranica obnovljena:
4. travnja, 2003.
|
|
|
|
NEUSTRAŠIVI LJUBO ĆESIĆ ROJS U EPIZODI: MOJ OBRAČUN SA SADAMOM
Ljubo Ćesić Rojs s bliskim prijateljima i suradnicima Antom Jelavićem, Miroslavom Tuđmanom i Đurđom Šušak negdje u Iraku kao prethodnica “Pustinjskih škutora”
Svi mislu da sam ja poludijo zato šta sam kaza da bi ja su dvi iljade dragovoljaca riješijo problem Sadama Husejina. Ali nije meni šta tako mislu svi, nega šta isto to mislim i ja. Koji me je lipi đava nagonijo da se razbacivam sa više ljudi nega šta mi triba?!
Ako ćemo pravo, za obračunat se sa Sadamom meni ne triba niko nega ja sam. Dođem lipo kod Sadama, kuc-kuc, faljen Isus i Blažena Divica Marija, Sadame moj dobri i pošteni, evo se cili svit diga protivu tebe a nikomu nije palo na pamet da s tobom prodivani ki sa čeljadetom, da te priupita šta tebe muči i kako bi ti riješijo situaciju u kojoj si se naša. E unda bi se i Sadam privatijo ljudikanja, te di si, Rojsu ljudino, otkad te nisam vidijo, te šta ima kod tebe u čaršiji, te paziš li mi ono malo muslimanića šta ti je još ostalo, te je li istina da se Mensuru obliznila junica Elvira, te fala ti, Rojsu ljudino, što si mi donijo novu kazetu od Halida, baš sam se mislijo kako ću je naručit priko interneta, ali mi uto onaj maniti Buš poništijo Viza-karticu, đava ti ga manita odnijo...
E unda bi ja kaza Sadamu, ma nemoj, Sadame jaro, da se vatamo politike, đavlu i politika i ko ju je izmislijo, evo sam ti ja skoro poludijo otkako sam saša s bagera i uša u Sabor, manimo politiku i uvatimo se pametnijog posla, recider ti meni, jarane, di bi ja moga iskrcat ovo zeru šleperčadi, ma ne tribaš zafaljivat, ništa ekstra, dvi-tri rabe malbora crvenog, dvi-tri rabe malbora bilog i još sam utovarijo jedan konjvojčić ronhila utralajt za žene i nejač, samo je zapejo negdi kod Soluna, ufatili ga Grci pa ne pušćaju... Jesam, Sadame, Divice mi Marije, odma sam nazva svoga priku u Beograd da on ki pravoslavac malo pogura stvar, ako triba šta platit da platimo pa da gonjamo dalje, međetim, na njegov mi se mobitel javijo neki specijalac pa mi kaziva da je moj prika uhićen i da mi se sad ne more javit jer da mora pokazat istražiteljim di je neka jametina s vapnom i uto se izgubijo signal... Ma ne brini ti, jaro, ništa, neće ni ta sila u Srbiji do vika, proće možda pe-šes dana dokle ne vidimo ko je ko u novoj garnituri i su kim bi se moglo surađivat na obostranu korist i zadovoljstvo.
Nega, slušaj ti mene, jaro Sadame, ta bi se stvar mogla malo i ubrzat kad bi ti meni nabavijo jedno po kila amtraksa, tribalo bi mi za jednu moju staru mušteriju koja bi to priko Njemačke gonjala dalje i koja bi odma platila, ne pita pošto je. E, unda bi ja s tim novcim sredijo da Grci pustu konjvoj do Turske, tamo bi ga sačeka Redžep i dotra ga do Kurdistana. S Kurdima ti je meni, moj Sadame, lako da lagnje ne more bit. Ja stvarno ne razumin šta ti š njima mučiš tolku muku. Lipo ćemo uzet pet kombija Kurda, dotrat do Ljubuškog, pritrat priko granice do našoga povjerenika u Zmijavcin, a on će ostalo znat i sam. Issa ti, to mu je posal! Pet kombija Kurda, to ti je brat bratu, ako ih u svaki naguraš po trideset, skoro po miljuna dolara čiste zarade na ruke. To sve pomnožiš su dva glede ratnoga rizika, dodaš ono zeru ušteđevine od amtraksa i već se tu nakupi lipih novaca, a nisi još proda ni jednu jedinu šteku cigareta. Sve to naravski ulazi u cijenu koja još duplo naraste do Kuvajta i tamo Amerikanima prodaš malboro ki da je od zlata, a oni ga kupuju ki mutavi jer je to još uvik jeftinije nega da im šalju od kuće.
E sad ti mene pitaš, nevirni moj Sadame, kako ću ja pritrat šlepere do Kuvajta... Viruj ti meni da i među Amerikanima ima pametnoga svita koji razumi da se u miru nikad ne more zaradit kolko u ratu i s kojim se dade dogovorit da uradi sve šta je na obostranu korist. Ako triba potaracat zeru Bagdada da bi se tržište zeru uozbiljilo, unda ožeži. Ako triba izgubit zeru Englezića da se vidi da rat nije mačji kašalj, unda ožeži po njima. Ako triba naprid da bi se razbudijo optimizam, gonjaj. Ako se triba povuć da ne bi sve skupa završilo prije vrimena, unda uteci. Ako triba napravit štokod biznisa, a triba, unda proglasi primirje, pa kad mi ispraznimo šlepere i Amerikanima dademo njijovo, unda opet iznova ožeži i satari. Za to vrime ja javim Anti da uputi novi konjvoj i kuš bolje...
E, unda dolazi, dragi moj Sadame, i vrime da se ja s tobom obračunam. Ne more se reć da nisi bijo razuman i da nisi činijo sve kako ti se kazalo, pa ja mislim da bi bilo pošteno da ti ostane dvaespet posto čista. Nemoj mi, molim te Bogom, kukat da ti je malo! Ja koji sam sve ovo zamislijo i izvejo dobijam kolko i ti, Amerikani koji su velesila isto tolko, a triba štokod ostat i za rodijake... Eto, kad smo se tako lipo obračunali, unda bi ti ja pridložijo da ti ja onako, ki za tebe, pošaljem zeru bagerića i buldožera. Kod mene kući stoju besposleni, a kod tebe će tribat štokod i obnovit, da ne ispadne da se nizašta rušilo... Ako mene, su mojim ratnim iskustvom, pitaš zašto se rušilo, ja tebi, Sadame moj lipi i pošteni, mogu kazat da se, što se mene i moje rađe tiče, svugdi rušilo da bi se pušilo i mogu čvrsto obećat i za ubuduće da di god bude dima, bogami, bit će i malbora!
- DOLIJALA NECA!
- SVE PO SPISKU
- BETONIRAJMO HRVATSKO!
- MOJ OBRAČUN SA SADAMOM
|
________________________________
Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.
|
|
|
 |
|
