HRVATSKA IZGUBILA MORE!
Petar LUKOVIĆ
19. rujna, 2003.

E sad, kad znamo da Hrvatska nema more, da su sva ostrva naša, svi delfini pokazuju tri prsta i smiju se hrvatskim ribolovcima koji nemaju prava da love – osećam polnu potrebu da zahvalim Plemenitom Zmagi koji nas je doveo svesti; Srpski Hvar, Srpski Brač, Srpski Split, Srpski Vrgorac ili Srpski Zadar... sve se konačno vratilo na Istinu da je Srpsko Sve Što Pomislimo Da Je Srpsko

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Kad se 20. septembra 2003., u pravoslavnu subotu, u beogradskom Centru “Sava”, budu okupili učesnici Konferencije pod autentično shizofrenim naslovom “Prva međunarodna konferencija o sukcesiji Jadrana i granica unutar bivše Jugoslavije” (1st International Conference On Succesion Of Adriatic Sea & On Borders Inside Former Yugoslavia), čitaoci Ferala neće biti iznenađeni: njihov dopisnik iz Beograda već ih je 96 sati unapred izvijestio što se dogodilo (hrvatski: šta će se dogoditi!), tako da za erotske šokove nema ni mjesta ni povoda.

Inicijator i organizator ovog veselog antihrvatskog okupljanja srpsko-slovenačko-mentalno-retardiranih istoričara je Zmago Jelinčič, predsednik Slovenske nacionalne stranke i, možete misliti, član Parlamenta EU – čovjek koji je srpsku nacionalnu temperaturu podigao za nekoliko desetina Kelvinovih stupnjeva objašnjavajući, tj. otkrivajući The Istinu da tzv. Hrvatska, u stvari, nikad “nije imala more, te da je Jadran posle Drugog svetskog rata pripao FNRJ, a ne Hrvatskoj”. U mnogobrojnim intervjuima koji su u mnogobrojnim desničarskim listovima dobili veliki publicitet, Jelinčič je sve potanko objasnio: “Srbija treba da ima izlaz na otvoreno more, što je, uostalom, potvrđeno Dejtonskim ugovorom... I BiH treba dobiti izlaz na more, a ne da kod Neuma ima mali bazenčić u kojem jedva mogu brčkati noge.”

U svojim sve češćim istupima po srpskim medijima, Jelinčič pokreće pitanje ratne oštete: po njemu, Hrvatska mora bivšim republikama SFRJ da plati stotine milijardi evra zbog učešća na strani sila osovine. Ne samo da su Hrvati (hrvatski: ustaše) ubijali i zatirali i palili i klali sve što miriše na srpsko, takvi su Hrvati, šta ćeš – nego su i svoje U-jedinice slali na Istočni front, napadali nesrećne Ruse i, uopšte, svojim angažmanom, odredili tok rata na svoju štetu.

Srbijanski istoričari koji su godinama zdušno zastupali Jelinčičeve teze, sa oduševljenjem su prihvatili ovu plemenitu inicijativu (zar nije slučajnost da Jelinčiča zovu “Plemeniti”): već je, nemojte sumnjati, osnovan srpski “Odbor za odštetu i sukcesiju teritorije i mora bivše SFRJ”, koji će – najavljuje se – pripremiti “točne podatke o dugovanju Srbiji na osnovu broja žrtava genocida”. Jedan od članova odbora, izvesni istoričar Životije Đorđević, izračunao je da bi svaki građanin Srbije od Hrvatske, na ime ratne štete, uskoro trebalo da primi točno 50.000 eura!

Zašto? Zato što ste nas ubijali, jebali nam nanu naninu vekovima, iskonski nas mrzeli, navodno simpatisali, a radili nam o glavi, tobože voleli, a hteli da nas pretvorite u hrvatske klonove, što seksom, što udvaranjem, što melodramom, što hranom, na šta smo, jebi ga, slabi (o sexu je riječ). Kad saberemo, 50.000 eura je sitnica za sve ono što ste radili Srbima: te hoćete da ih napustite, te ih nećete, pa ih hoćete u ponovnom rastanku, te vam je glupo da vam se vrzmaju oko nogu, te vole roštilj, te čitaju Sportske novosti, te su gladni ujutru, sve nešto izmišljaju, patetični, te neće da kažu “mlijeko” uporno govoreći “mleko”, te spavaju duže od Hrvatica, ali se ranije bude... uopće, čudan maljavi soj koji je valjalo istrebiti prije nego smo se setili da je More – srpsko, zar okus nije pravoslavni, sol, kalijum, čisti Sveti Sava!

Saznajemo da će na Konferenciji biti riječi o “historijskom pravu Srba” na čitavu Dalmaciju u kojoj je – kaže naš ugledni i plemeniti Odbor – 1915. godine živjelo 88,92 odsto Srba (što Srba pravoslavaca, što Srba katolika). Samo ime Hrvati, podsetili su istoričari, prodire u uporabu tek u drugoj polovini XIX. stoleća, što jasno govori da su “Hrvati” izmišljena i nepostojeća nacija. Što će reći, nemojte da se ljutite, svi smo mi nekad bili Srbi: voleli kad vam se kaže “bre”, kao erektivni pomoćnik imenice “Brena”, kad ste nas u milionskim količinama primali kao turiste (“došli naši”) i verovali da je turizam važniji od buduće Konferencije. A da ste pogrešili i bili naivni, kazuju vam učesnici Plemenite Konferencije O Sukcesiji Mora & Ostrva (uzgred, nijedno ostrvo nije hrvatsko, a kako bi i bilo kad smo ga turistički i ove 2003. godine osvojili svakim srpskim/slovenskim gostom?), gde će se ispostaviti, prosto: da je Hvar dio beogradskog pašaluka, da je Brač slovenačka utvrda, da je Lošinj predgrađe Novog Sada i da, istorije mi, Hrvati, eventualno mogu da zadrže Vis, pod uslovom da im Konferencija da zeleno svetlo za tradicionalnu pravoslavnu teritoriju...

U toku Konferencije, među učesnicima sa srpske strane primećeni su poznati eksponenti srpskog plemenitog history fašizma: dr. Smilja Avramov, Vasilije Krestić i Veselin Đuretić. Drug Smilja Avramov, zbog svoje iskonske lepote, odavno pretvorena u muški pol, a odlučna u tvrdnji da je svaki Hrvat – ustaša; sveže zaklan i nebrojeno puta ubijen Vasilije Krestić tek je jedan od srpskih akademika koji nikad neće posetiti Hrvatsku, jer mu se gadi zemlja u kojoj vekovima ubijaju Srbe; konačno, Veselin Đuretić – rusofilski istoričar koji nam je obećavao da će SSSR 1991. napasti Hrvatsku, ali se, gle, dogodilo da se to nije dogodilo, jebeš Ruse koji su nas još jednom izneverili.

Već učitavam njihove diskusije: drug Smilja dokazuje da je zavera protu Srba počela još 1789. kad su u Vukovaru kopali kanale u kojima su docnije pokušali da ubiju nesrećnog Veselina Šljivančanina, mučenika; Krestić, lagano, skidajući naočare, skida skramu s istorijske istine da je svaki Hrvat genocidan po prirodi – samim tim nezasluženi vlasnik tolikih ostrva gde bi Serbi mogli da uživaju radošću Crkve & Radovana Karadžića, čovjeka koji je more vidio kao srpsku poetsku površinu.

Saznanje da će na konferenciji Jelinčič predložiti Hrvatima podjelu Istre – ako Hrvatska na to ne pristane, pokrenuće zahtev da cela pripadne Sloveniji – takođe je logika istorije: uz to, podržaće se maksimalistički italijanski zahtevi glede Zadra i dijelova obale nekoć pod italijanskom okupacijom, dok će Slovenci (tj. Zmago Jelinčič pod nadimkom "Plemeniti") zahtevati obalu sve do Umaga... ili Makarske, zavisno od toga kako se atmosfera Konferencije bude oblikovala.

Nažalost Plemenitog, niko od srpskih državnih zvaničnika nije prihvatio poziv da učestvuje na Konferenciji, koju ovdašnji uljudni profašistički i ugledni pronacionalistički mediji (Kurir, Balkan, Glas javnosti, Politika ekspres, Večernje novosti, Blic News, NIN) s nestrpljenjem očekuju, citirajući Jelinčičevo “otkriće” da su svi oni koje je Vatikan pokatoličio – upisivani kao Hrvati, te je “srpski Dubrovnik, posle Prvog svetskog rata, osvanuo kao hrvatski grad”.

Hoće se reći – da prevedemo – da tzv. Dubrovnik srcem & dušom pripada Srbiji i da je fer da se Hrvatska odrekne Dubrovnika u korist Srbije: zar nije super da posetite Grad Ćevapčića Na Moru u okviru kojeg bi se održavale Letnje Dubrovačke Grill Igre – od primalnog Leskovca do srpskog Ugljena, zamislimo tu ljepotu!

Konačno, negde pri kraju, Jelinčič najavljuje da je pokrenuo pitanje hrvatsko-slovenačke granice, tvrdeći da je Hrvatskoj Vida Tomšič poklonila Štrigovo, a Edvard Kardelj – Dragonju. Naravno, obećava Zmago - neće zaboraviti ni granicu kod Žumberka za koju on tvrdi da je pomerena na slovenačku teritoriju, tisućama miliona kilometara, pa bi, da je pravde – Žumberak bio negde kod Berlina, gde je, da se ne zezamo, granica Slovenije, tik uz srpsku granicu naslonjenu na Tokio, made in Japan.

E sad, na kraju Konferencije – koja je donela rešenje: Hrvatska nema more, Srbija & Slovenija imaju mora da im je i previše, sva su ostrva naša, svi delfini pokazuju tri prsta i smiju se hrvatskim ribolovcima koji nemaju prava da love – osećam polnu potrebu da zahvalim Plemenitom Zmagi koji nas je doveo svesti; Srpski Hvar, Srpski Brač, Srpski Split, Srpski Vrgorac ili Srpski Zadar... sve se konačno vratilo na Istinu da je Srpsko Sve Što Pomislimo Da Je Srpsko.

A što ne bi bilo?

Čemu služi Konferencija o sukcesiji mora, otoka, obala, plaža i srpskih peščanih teritorija? Ne zavaravajte se: mi dolazimo i Zmago nas vodi. A isprike ne važe: Hrvatska nema more i nikad ga nije ni imala. Niti će ga ikad imati. Pitajte INCOSAB!

HRVATSKA IZGUBILA MORE!
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.