KAD ĆE VIŠE TA SADAŠNJOST?
Igor LASIĆ
7. studenoga, 2003.

U Beogradu su ljudi, nakon što je onaj pao i nakon što su oni neki otišli u Haag, očekivali strahovite promene, koje se nisu dogodile, iako su već i ovolike, po meni, značajne. Prekratak je period od dva veka, očito, za Srbiju da dođe do tog luksuznog saznanja o demokratiji. Kod nas ima pametnih ljudi koji u isto vreme, što je svetski apsurd, imaju u sebi takvu dozu primitivizma... Imamo nedovršene ljude kao najbolje. Kako onda očekivati veće promene, da se živi u sadašnjosti, a ne u perfektu, ako ljudi sami sebe ne žele da menjaju? Nema revolucije, samo evolucija

< > | cijeli članak | verzija za tisak

- Ovih ste dana u Jadran filmu započeli sa snimanjem novog filma Dalibora Matanića "Sto minuta Slave". O kakvom je filmu riječ i kako ga vi doživljavate?

- Naslov se može čitati kao "Sto minuta Slave" ili "Sto minuta slave". Reč je o Slavi Raškaj, film je o njoj i Beli Csikosu. Tekst je dorađivan u više navrata, u prethodnoj ruci zvao se "85 minuta Slave", pa je s novim promenama narastao na 100 minuta... Možda će na kraju biti i 110 minuta. Dobro je da se radnja razvijala s prepravljanjem scenarija, došlo se do filma koji ne ulazi prevashodno u epohu, u istorijske događaje, nego najpre uzima dva lica, sa slobodnom refleksijom na njih, i minimumom autentičnih biografskih detalja. To je dobro zbog prerastanja lokalnog značaja, s dva imena koja mogu, ako od njih napravimo živa lica, značiti nešto i ljudima vani, koji o te dve ličnosti ne znaju ništa. Verujem da će film biti veoma emotivan i dramatičan. Milo mi je da radim s Matanićem. On mi je bio poslao svoj film "Fine mrtve devojke" u Francusku, i to mi se svidelo.

- Kakav je Bela Csikos, vaš lik u filmu? Je li ovo što imate na sebi kostim, radna montura slikara?

- Pa, ima svakakvih vragova u njemu. Dobio sam veoma zanimljiv materijal. Lik je ozbiljan i poseduje mnoge kvalitete, sem snage da stvari dovede do kraja. Zatočenik je samog sebe. A ovo je kostim koji imam kad se prvi put srećem sa Slavom. Ona njemu kuca na vrata - njemu treba model - a ona nosi svoje skice... Uvek su najbolje pukotine koje su ostavljene u priči. Te neizvesnosti, ja to najviše volim. Tu nalazim najveći prostor, iako ne želim mistificirati ovaj posao. Ali, u takvim prekidima ljudi se najbolje razmenjuju.

KAD ĆE VIŠE TA SADAŠNJOST?
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.