BOLJE PAT NEGO RAT!
Petar LUKOVIĆ
29. prosinca, 2003.

Pametni srpski glasači – odavno poznati po rafiniranom osećanju da glasuju za najgore – odlučili su da Srpska Radikalna Stranka bude najjača, sa blizu 80 poslanika. Ipak, čini se da nitko neće imati većinu od čak 126 zastupnika potrebnih za formiranje Vlade. A to će reći da imamo pat situaciju koja je, budimo iskreni, najbolja, jer podrazumeva da postojeća Vlada i dalje radi. Kad bi se dogodilo da baš nitko ne obezbedi većinu – Srbija bi bila spašena, jer aveti radikala, asocijalista i draškovićevaca, uz Kalašnjikov-Koštunicu, stoje kao opomena Hrvatskoj što joj se moglo dogoditi da je, recimo, Ante Đapić imao 82 poslanika u Saboru

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Ono što nervozni Hrvati umeju da osmisle s rokovima za predaju tekstova, to čak ni demokratski opredeljeni Srbi ne mogu da dostignu netom okončanim, do jaja demokratskim izborima, završenih pre nekih 400 minuta. Tobože, zbog nekakve internacionalne Nove godine, valja ovu kolumnu pisati u nedelju noć/ponedeljak ujutru: sad je, recimo, 02:48 in the morning s blagom alkoholnom tendencijom da dočekam prvo postizborno srpsko jutro i da vas direktno from Belgrade obradujem informacijama koje u kategoriji etičke pravoslavne čistote poseduju samo dva polna oblika: dobra vijest i loša vijest. Let’s go!

LOŠA VIJEST: Apsolutni pobednici parlamentarnih izbora u Srbiji jesu radikali, likovi čija je ikona jedan od haških uhićenika dr. Vojislav Šešelj, njihov osnivač, lider i prvi na listi budućih poslanika u srpskom Parlamentu. Bez obzira što postoje izvesne rešetkasto-haške prepreke da Voja The Vojvoda bude prisutan u Skupštini Srbije, pametni srpski glasači – odavno poznati po rafiniranom osećanju da glasuju za najgore, dakle za sebe – odlučili su da Srpska Radikalna Stranka (SRS) bude najjača, sa blizu 80 poslanika (upozorenje čitaocu: u trenutku nekreativnog stvaranja ovog teksta, svi podaci s birališta nisu poznati, te su male greške, oko dva-tri poslanika gore-dole moguće i poželjne). Kao u svakoj srpskoj bajci, u sedištu stranke, radikali su pozvali trubače koji su live, pred tv-kamerama, otprašili “Đurđevdan”, tek da se uverimo da će nam sve biti muzika, radikalno bolja.

DOBRA VIJEST: Prognoze kojima sam manijakalno-depresivno podlegao u prošlom tekstu – da će radikali osvojiti više od 100 poslanika, slavno su propale; da bi bilo ko formirao Vladu – treba mu čak 126 poslanika, što u ovom času za radikale izgleda nedostižno, jer nitko – čak ni kilavi šovinista Vojislav Koštunica – neće, bar tako tvrdi, u koaliciju s ultramega fašistima čiji hitlerovski populizam ume da bude krvavo zabavan, naročito kad je reč o suradnji sa Evropom ili omraženim Hagom. U potrazi za partnerima, radikali će probati da animiraju Socijalističku partiju Srbije (čitaj: Milošević) i Vuka Draškovića (Koalicija: Srpski pokret obnove Nova Srbija), koji ukupno imaju četrdesetak mandata, ali i to će biti nedovoljno da se stvori većina pod radikalskom šubarom.

LOŠA VIJEST: Miloševićevi klonovi – SPS (Socijalistička partija Srbije) – osvojili su barem 20 mandata, što je u surovim političkim odnosima na tlu Srbije rezultat vredan koljačkog respekta: ostajući verni ideološkom formatu koji, recimo, Republiku Srpsku vidi kao produžetak Srbije – espeesovci su po intenzitetu uverenja sasvim bliski radikalima, uz psihološku ogradu da se, navodno, radi o “levičarima” koji su po defaultu nacionalisti i ekstremni fašisti. Ličnosti kao što su Ivica Dačić ili Milorad Vučelić – lideri ovakvog SPS-a – neće se libiti da podrže radikale, kao što su u vreme NATO bombardovanja, radikali podržali socijaliste. Sve se vraća, sve se plaća!

DOBRA VIJEST: Najveći gubitnici ovih izbora su dr. Vojislav Koštunica (DSS) i Miroljub Labus (G17 ). Sudeći po medijskom diskursu koji je stvarao utisak da su zajedno/koalicijski apsolutni pobednici, šampioni tzv. Nacionalne Demokratije koja podrazumeva legalizam, nacionalnu sporost, ekspertsku veštinu, odmazdu i mogućnost lova u mutnom, zajedno nisu prešli 85 poslanika. Valjalo je večeras videti tužnog Voju Kalašnjikova ili još ogorčenijeg Miroljuba Labusa koji su izgledali kao da su im sve srpske lađe potonule, a jesu, jebi ga, sasvim potonule; Voja je, koliko pre nekoliko dana, već sanjao sebe u ulozi premijera, Labus je sebe video kao Koštuničinog zamenika, obojica su se spremali da zajebu/jebu Europu klasičnim srpskim ucenama (“Morate nam pomoći, ili…”), gde “ili” predstavlja tanku granicu između rata i agresije, što se uvijek pokazalo finansijski lukrativnim zahvatom. U ovoj pat-situaciji gde nitko nema nikakvu prednost – Koštunica je najveći gubitnik: od očekivanih 100, pa 110 ili 120 mandata, spao je na bednih 48/49, što mu je već deo gubitničkog imidža. Niti je iz tri puta izabran za Predsednika Republike, niti je – nakon što je srušio Vladu – uspeo da pobedi. Luzer velikog formata izgledao je zapanjeno zbunjen. Tako mu i treba kad nosi cipele “Obuća”, firme koja je u likvidaciji već pet godina i čiji najnoviji kalup-modeli datiraju iz 1954., ali Koštunica, razume se, nije obavešten da se u modnoj industriji nešto promenilo u poslednjih pedeset godina!

LOŠA VIJEST: Vuk Drašković je, napokon, posle 1997. ušao u Parlament i postao jezičak na vagi u svim budućim trgovinama za Vlast. Teoretsko zalaganje za Kralja & Monarhiju, što je bio deo njegovog izbornog programa, brzo će, nemojte sumnjati, ustupiti mesto za koncesiju Poslovnog prostora u čemu je Vuk ekspert nad ekspertima. Za vrijeme njegove lokalne vladavine Beogradom, glavni grad je bio Kraljevina Kioska – što je, da se ne lažemo, bitni i valjda jedini cilj Draškovićeve političke pohlepe; priče o Kingu, Kruni & Monarhiji – sasvim su beznačajne pred Kioscima ili Poslovnom prostoru iz čije ubitačne monetarne kombinacije postojanje takvog Vuka ima jedino smisla.

DOBRA VIJEST: Već umrla Demokratska stranka – predvođena kontraverzno sporim Borisom Tadićem – nije loše ni prošla: oko 37-36-35 mandata ključni su adut u svakoj političkoj trgovini za buduću koaliciju. Ukratko, ako Demokratska stranka odbije da uđe u brak sa Koštunicom i Labusom i Vukom (jedina šansa da se skupi više od 126 mandata), Vlade neće biti: moraće da se održe novi izbori, a u međuvremenu, već postojeća vlast nastaviće da funkcioniše. Što će reći da broj mandata Demokratskoj stranci daje priliku ne samo da se oporavi od internih šokova – već i da za izvesno vreme pokaže kako je jedina dugoročna alternativa za liberalnu i normalnu Srbiju. Matematički dokaz: da se bez Demokratske stranke ništa u Srbiji neće rešiti – mala je uteha pred desničarskom histerijom i, valjda, jedina nada za onu šaku normalnog svijeta koji nema baš nikakvu drugu alternativu.

LOŠA VIJEST: Da se Koštunica Šešelj dogovore i naprave Vladu koja bi imala zgodnu većinu (133 od 250) i da nam Koštunica objasni kako to Srbiji treba ovakva Vlada jer je Srbija u opasnosti i kako je divno da su s njim radikali kojih se on grozio sve vreme, ali je shvatio da su oni super i da je baš predivno da su se nacionalno našli, jer zajednički misle da je Haški tribunal – nepotreban i antisrpski i da Vojislava Šešelja, baš kao i Slobodana Miloševića, valja odmah pustiti iz zatvora i vratiti ih u zemlju gde glasači za njima lude od sreće. U tom slučaju luđaci i koljači postali bi ministri: pomisao da bi, recimo, nacista Obren Joksimović, poreklom iz fašisoidne Republike Srpske – postao koordinator za zdravstvo bila bi dovoljna da zatražim azil u Širokom Brijegu!

DOBRA VIJEST: U realnim političkim konotacijama, nitko neće imati većinu, čak ni koalicije od nekoliko članova. Što će reći da imamo pat situaciju koja je, budimo iskreni, najbolja, jer podrazumeva da postojeća Vlada i dalje radi i donosi uredbe. Kad bi se, nadam se, dogodilo da baš nitko ne obezbedi većinu – Srbija bi bila spašena, jer aveti radikala, asocijalista i draškovićevaca, uz Kalašnjikov-Koštunicu, stoje kao opomena Hrvatskoj što joj se moglo dogoditi da je, recimo, Ante Đapić imao 82 poslanika u Saboru.

LOŠA VIJEST: Izgleda da koalicija “Zajedno za toleranciju” koju čine Nenad Čanak, Jozef Kasa i Rasim Ljajić – manjinske partije – nije prešla cenzus od pet odsto i da će Srbijanski parlament biti jedan od onih ksenofobičnih institucija u kojima neće biti nikakvih manjina, već samo pure Serbs, etnički samodovoljnih da im nitko drugi ne treba. Kad čak i hrvatski Sabor podrazumeva Srbe – nije lako zamisliti srpski Parlament u kojem nema predstavnika manjina, a njih je u Srbiji blizu 30 odsto! Ništa Mađari, Bugari, Albanci, Rumuni, Bošnjaci, Hrvati… samo čisti, čisti Srbi! Srećni nam srpski izbori!

DOBRA VIJEST: Za par dana je Nova internacionalna godina kojoj se, fuck it, moramo pokoriti. Makar na par sati zaboravićemo na izbore – sećajući se onoga što se 2003., kobajagi, desilo – uvereni da sve nije bila srpskohrvatska erotska iluzija utemeljena na devastiranim dalmatinskim emocijama, očeličena odlukom da krenemo u Novi SMS Svijet, jebo mu ja mater!

LIČNA VIJEST: U pet do pet ujutru, rekapituliram izbore na kojima nisam učestvovao i život u kojem sam glasao za ljubavnu opciju – i pogrešio, naravno. Ostaju alcohol, my best friend, i Nova godina koju 24 časa unapred slavim u Sarajevu. Happy New Year!

DOBRA VIJEST: Deset dana pauze pisanja za Feral! Jebi se, Srbijo!

BOLJE PAT NEGO RAT!
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.