KOŠTUNICA SA ŠIBICAMA
Petar LUKOVIĆ
25. ožujka, 2004.

Publika na ulicama Beograda, ljuta što srpska vojska već nije u centru Prištine, uzvikuje “Legija, vrati se”, čuju se krici podrške Radovanu & Ratku, spontano kreće pesma “Ubij, ubij, Šiptara”. Masa kreće u centar grada i spontano, a kako bi drukčije, ruši spomen-ploču Zoranu Đinđiću; poruka je jasna – albanska pobuna je povod da jednom i za svagda završimo sa čitavim genetskim otpadom Srbije

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Takozvana kosmička slučajnost koja to nije: da se krvavi Kosovski Krug ovih martovskih dana 2004. zatvorio tamo gde je točno pre pet godina eksplodirao terorom Miloševićevog režima, masovnim egzodusom Albanaca i NATO intervencijom (hrvatski: bombardovanjem tadašnje SRJ 24. marta 1999.), vratila je Srbiju u veselo-primalno-emocionalno stanje neizlečivog ludizma zvanog šešeljizam. Strašne vesti s Kosova - gde su ovog puta za razliku od 1999., žrtve Srbi a ne Albanci (kolokvijalno srpski: Šiptari), da gore crkve, manastiri, kuće, da je na stotine ranjenih a blizu 30 mrtvih, što “naših” što “njihovih”, da su čitava sela u plamenu – ponovo su se fokusirale opsednutošću glede “svete srpske zemlje”, iste one koja je Kumanovskim sporazumom iz juna 1999., Miloševićevom odlukom, predata u nadležnost tobože Ujedinjenih nacija, u stvari, NATO snagama, dirljivo uverenim da se Srbi & Albanci mogu pacifikovati, kao da ama baš ništa pre njihovog dolaska nije bilo: ni zločina, ni mržnje, ni problema, ničega.

Ono što je tog časa bilo jasno a tek sad najjasnije: da Kosovo nije dio Srbije niti će to ikad biti – gde ćemo, recimo, sa onih dva miliona Albanaca/Šiptara alergičnih na svaku srpsku riječ? – vratilo se kao boomerang Srbiji koja je uporno odbijala da prizna realnost; lijepo je, u kafani, koljački, uz hektolitre piva, sećati se manastira, Kosovske bitke, duhovnosti i Cara Lazara i carstva nebeskog, ali je ono što se na Kosovu dešava već više od 1600 poslednjih dana nesporna činjenica: retki Srbi žive u enklavama, kao u srednjom veku; država Srbija im ne može pomoći jer nikakvih ingerencija na Kosovu nema; ti isti Srbi s Kosova – voleli oni ili ne – manekeni su večito blazirane priče kako svojim prisustvom svedoče o našim korenima i našim stradanjima i našim mukama, uopšte, oni su savršene žrtve za političku zajebanciju… do trenutka kad Albanci krenu na sve ili ništa, a onda se desi ono što se u Srbiji desilo prošlog tjedna.

KOŠTUNICA SA ŠIBICAMA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.