MIR, MIR DO NEBA!

Bijo ja u Izraelu,
U posjeti Arielu.
On me pita domaćinski:
“Oćeš đusa, oćeš viski?”

Unda ja po protokolu
Naručijo Coca-Colu,
Pa sam nekoliko puta
Nako diplomatski ruta.

Ariel mi hvalit stade
Mirotvorstvo svoje vlade,
Ispriča mi kako ona
Mir napravlja od betona.

Pitam svoga domaćina:
“Di je tute Palestina?”
Domaćin mi pripovida:
“Eno ti je iza zida,

S one strane našeg mira
Smistila se tuđa vira,
Vira druga Arafata
Šta lopatu ne prihvata,

Umisto da dade ruku,
Samo gleda našu muku,
Dok dižemo mir do neba -
Gleda di bi nas zajeba!”

Ja ga pitam: “Ariele,
Zašto oni mir ne žele?
Ta lipše je šalovati
Nega žalost žalovati!”

On će meni: “Moj Žužulu,
Oni meni živce gulu!
Oni neće mira zidat
Već o miru pripovidat!”

Ja mu kažem: “Nisi manit
S njizin o miru divanit!
Ko mir želi svoje dice,
Nek se vata mišalice!

Ja se nadam: mir ćeš dignit,
A Svetom ću Ocu prinit
Sve onako kako iđe:
I Izrael je pridziđe!”