ŠARENA AMBALAŽA

13. svibnja, 2004.

Sinoć u busu, na putu za Zagreb, mozga san i mozga, i sve izmozga. Sve to šta bi tija reć, a ima toga masu, materijal je za jedan seminar. A i bez obzira šta san pritisnut vrimenom, pomislih, pa ipak san ja neki kurčev, da prostiš, stihoklepac. I sitin se da iman upravo jednu prigodnu stihotvorinu. A ona glasi:

U tvornici vijesti sve je gnjavaža,
sve šarena ambalaža da skrene se pažnja
Sa onog šta je važno, sa onog šta je bitno
sa onog šta u novini uvik piše sitno,
Ali čini se da stvar je prirodno takva
i većina je željna samo kruha i spektakla,
I društva obilja, kloniranog bilja i mesa,
sita masa željna cuge i seksa,
I zabave lake, al utjehe su kratke
uz r'n'b il cajke, kad su začepljene čakre
Simulirana zbilja, puna strasti i atrakcija,
životi su plod tuđih kalkulacija
Al njihov stvaran svijet za mene nije stvaran,
jer je umjetno stvaran šareni paravan
Iza njega svit prazan, siv ka i duše,
guše me karakteri, hladni frižideri
I vidim fašističke scenarije
da živi se u strahu i troši na pizdarije
Programirane volje ne znaju za bolje
i misle da je bolje gazit onog tko je dolje
Moć i kontrola pasivne populacije,
dok korporacije spremaju okupacije
U ime pravde, morala il Boga,
nije bitno koga jer je profit iza toga
I potrebna je sloga, svi u nove bitke,
pa medijske vike bude animalne instinkte
I nije paranoja, i nije sprdnja,
u dva miseca se može proizvest opća mržnja
Dresura emocija, lukavi naputci,
većina nema život bez daljinskog u ruci
U svitu punom tuge nestaju duge,
vozimo se vlakom priko staklene pruge
A vlakovođe pjene, umiru od napora,
oplođuju kapital, glođu svit poput štakora
Sišu i crpe, oru poput traktora,
uništiće slipo sve šta je lipo
Misle da mogu svemu prikačit broj
ustvari, ne misle oni, to kroz njih misli stroj
Ne znaju da istina nije od faktora
već u dahu lahora, u ruhu od metafora
I nije u dolini, već u pustari, divljini,
u spilji iza slapa, klesana u stini
Eoni, i još više, je prekriše i skriše,
tu piše da čovik je ipak nešto više
I može dignit se iz blata, i života od rata do rata,
povuć kočnicu vlaka, izać vanka
Di priroda je surova, di čovik nije surogat,
tu postoje boje, tu doće među svoje.

Smrt fashizmu, sloboda meni!

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.