Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
KRIZA U LEGIONU
13. svibnja, 2004.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Opsednuta dobrovoljnom predajom Milorada Ulemeka Lukovića, nekadašnjeg komandanta "crvenih beretki" – prvooptuženog za likvidaciju Zorana Đinđića – srpska javnost, šta god to značilo: pojedinačno i kolektivno, punih deset dana, intenzivno da intenzivnije ne može, bavila se likom i delom “gospodina Legije” (tako mu tepa srpski premijer dr. Vojislav Koštunica).

Ovdašnji, odavno pomahnitali mediji predvođeni profašističkim tabloidima uz svesrdnu pomoć razularenih nacionalističkih nedeljnika – “slučaj Legija” iskoristili su za raspaljivanje sumanute mašte svojih dementnih čitalaca: osnovna teza da je, u stvari, Milorad Ulemek Luković heroj, patriota, žrtveno jagnje ili sasvim nevin građanin, savršeno se uklopila u klasičnu teoriju zavere po kojoj je ili Đinđić organizovao vlastito ubistvo ili su to uradili najbolji Đinđićevi prijatelji, samo da bi optužili nevinog Legiju koji, poznato je iz ratova u kojima je učestvovao sa svojom slavnom koljačkom jedinicom, ni mrava ne bi zgazio, dabome.

Ovakav slavodobitni portret druga Milorada (koji se prvog dana suđenja predstavio kao: “Milorad Ulemek, penzioner”, ne pominjući prezime Luković, uzeto od supruge) dobija na značaju samom činjenicom da se njegova predaja policiji poklopila s kampanjom za predsedničke izbore 13. juna; desničarska koalicija koju predvodi dr. Koštunica – odmah je ustanovila da je “hapšenje Lukovića” ogroman uspeh novih vlasti, sve očekujući da na suđenju (koje će se nastaviti 10. juna, tri dana uoči izbora) Legija otkrije/slaže nešto tako bitno da će se birači listom okrenuti ka Koštuničinom kandidatu (izvesni Dragan Maršićanin).

Kampanja kojom se poslednjih 240 sati pokušalo objasniti kako je gospodin Legija jedan mnogo fini gospodin – paralelno je šamarala i optuživala najbliže Đinđićeve saradnike i prijatelje; u jednom od smrdljivih tabloida – sumnjiči se Đinđić da je on, u stvari, a ne Legija, bio organizator neuspelog atentata na Vuka Draškovića; u Ninu se pismom iz zatvora, na četiri strane, javio nekadašnji šef Državne bezbednosti Rade Marković da ispriča kako je on potpuno nevin, kako je predaja Legije “hrabar potez”, kako niko iz Miloševićeve vlasti nije ništa imao protiv Vuka Draškovića i da ubicu (dakle: Đinđića) valja tražiti u opozicionim krugovima; isti taj Nin pohvalio se ekskluzivnom vešću da se Milorad Ulemek Luković Legija od nedeljnika preplatio samo na Nin jer “njemu veruje”!

U nekakvim Kuririma ili Nacionalima ili Balkanima ili Svedocima čitamo da su Vladimir Popović i Čedomir Jovanović “gori od Legije”, verovatno inspiratori ubistva, organizatori svakako; piše negde da su njih dvojica iz Hrvatske (naravno!) doveli snajperistu koji je ubio Đinđića, nakon ubistva snajperistu vratili u Hrvatsku, a onda, tobož, tugovali!

Lakoća kojom se u srpskim medijima izmišljaju nepostojeće činjenice – postala je hommage gebelsovskom obrascu propagande čije mentalne rezultate osećamo na vlastitom umu; jutros sam, recimo, morao da kupim današnji Nacional zbog najave na naslovnoj strani: “Biljanu Plavšić truju gasom”! U kratkom, nepotpisanom tekstiću, tvrdi se da Šveđani zvani Švedi u njihovom zatvoru gde robija Biljana Plavšić – u ćeliju puštaju otrovan gas!

PERO S ONOGA SVETA: KRIZA U LEGIONU
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.