Bora ĆOSIĆ
BERLIN APATRIDA
OBITELJ NA OKUPU
13. svibnja, 2004.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Putovao sam nedavno u srednjenemački kraj, onde ispod Kassela, u zadužbinu Adama von Trotta, zaverenika protiv Hitlera. Urota, kako znamo nije uspela, pitomi ali odlučni diplomat, evangelist i jurist bio je obešen, pa sada u roditeljskom domu ovog martira, u jednoj rokoko građevini s kraja osamnaestog veka okupljaju se katkad ljudi zainteresovani za prilike u drugim zemljama i za stvari duha, još preostalog na ovoj planeti. Da se onamo dođe treba menjati vozove i prolaziti kroz neutralno lepe predele, nalik prikazima iz čitanki. Polja, udoljice, šumarci, konji, ptice. To je ova trasa preko Melsungena, Heinbacha, Bebre, do majušnog otmenog seoceta davnašnje aristokratije, Imshausena. Kamo, čini mi se da posetioci dolaze u kočijama i pod perikama iz doba enciklopedista, a zapravo to je svet veoma modernog i otvorenog duha koji želi da razgovaramo o zatvorenosti društva po našim balkanskim zemljama. Kao da u toj udoljici raste nekakva biljka, radoznalosti, za prilike u ostalih ljudi.

Ima vrlo mnogo skupova, evropskih, gde fina gospoda raspravljaju o krvavim događajima sa juga ovog kontinenta, a vrlo malo je okupljanja, osoba, istinski zainteresovanih za život naših ljudi, upropašten iz nepoznatih razloga. To su ovi prirodnjaci društvenih nauka, koji svoj cvet mudrosti žele da podele sa ostalima. Zbog toga i treba putovati onoliko dugo i komplikovano, da se u ovu finu kutiju našeg simposiona, dospe. Kao da posle devet godina boravka u ovoj zemlji tek sada idem u posetu Nemačkoj, skrivenoj u toj kutiji. Jer svaka zemlja, ma kako velika i značajna, ima u sebi onu svoju zemlju, unutrašnju, koja je označava. U toj unutrašnjoj domovini može biti veoma malo stanovnika, ali zato svi oni su veoma smireni, mudri i uvereni u svoje postojanje. Kao da je onde, u tom kasselskom kraju zakopano srce, nemačko, koje mi naši prijatelji nude na dlanu, a ja njima, takođe, poklanjam svoje. To je moj neveliki teret, srce moje nekadašnje zemlje koje tamo, pod svodovima onog letnjikovca treba da istražimo kao u času, anatomskom, profesora von Tulpa. Kako ono kuca i ima li izgleda da će kucati i dalje.

Usled svega, ja onde govorim o Husserlu. Jer sam pronašao maleni tekst ovog filosofa, skoro ceduljicu, napisanu 1937., objavljenu nedavno, u vreme našeg rata. Onde stoji kako tradicija jedne nacije nije nikakav nebesni zakon, isposlan sa božjeg aeroplana u vidu letka, no su je stvorili ljudi, pa je zato mogla biti i drugojačija. Onde stoji da pučanstvo jedne pokrajine mora osluškivati šta se izvan te pokrajine dešava, kako bi se od ovog drugojaštva, usvojilo po nešto i za našu svrhu. Sve to ispisano je u ovom nevelikom ogledu koji se zove Povijest i sjećanje, učinjenom da bi čovek znao čega bi imao sjetiti se kada se već u povijesti kao opštoj ljudskoj nesreći zatekao.

BERLIN APATRIDA: OBITELJ NA OKUPU
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.