PAZI BAGER!

Mi rulja smo se skupili u razredu za početak nastave. Tamo je u razredu bila gužvara oko klupe od one balibanice Lidije. Lidija je imala suzice u očima i crni botun na kecelji. Ekipa iz razreda su dolazili do nje i govorili su: "Lidija, primi naše iskreno saućešće! Baš nam je žalost do ludila!" Lidija je klimala glavom i brisala je suzice. Ja sam pitao mog druga Dina: "Šta je ovo, jebate, ko je to Lidiji umra?" Dino je rekao: "Ma živa tragedija, čoviče, cila joj je familija u žalovanju!" Ja sam pitao: "A šta se desilo?" Dino je rekao: "Katastrofa, čoviče, sorilo im vikendicu u Rogoznici!" Ja sam rekao: "N bava kua?! A zašto?" Dino je rekao: "Pa iz čista mira, čoviče! Kažu da sad ruše divlju gradnju! Došli sa bagerima i sorili!" Ja sam rekao: "Pa nemoš virovat, jebate! A jadna ti je Lidija..." Dino je rekao: "Moš mislit, jebate, četri kata i dvanaes aparpmana! Sve skršilo! Živi horor i užas!" Ja sam rekao: "Četri kata i dvanaes aparpmana?! Pa nemoš virovat, jebate! Pa di će sad jadni ljudi, jadni ti su..." Dino je rekao: "Jebešga, uvik sirotinja plati laštru..." Onda sam ja odgibao do Lidijine klupe da izrazim joj žalovanje. Ja sam njoj rekao: "Lidija, primi moje iskreno saućešće! Duboko suosjećam u tvojoj boli i tragediji!" Lidija je obrisala suzice i rekla je: "Hvala ti, Robi! Puno mi znači tvoja potpora u trenutku kad su mi bageri razorili mladi život!" Onda sam ja pitao: "A Lidija, a možda su oni mislili da vam je to srpska vikendica kad su je tako iz čista mira sorili?" Lidija je rekla: "To je i moj tata mislijo! On je njima bio rekao: Nije vam ovo srpska vikendica da je sorite iz čista mira i ponašate se ka zadnji barbari!" Ja sam pitao: "I? Šta su oni rekli?" Lidija je rekla: "Nismo mi nikakvi barbari, jer pošto nije ni ovo Oluja!" Ja sam pitao: "A jel ti im tata onda šta odgovorijo?" Lidija je rekla: "Ha, znači u Oluji ste rušili srpske vikendice iz čista mira, a!?" Ja sam pitao: "A oni? Šta onda oni?" Lidija je rekla: "Nije to bijo čisti mir nego prljavi rat!"

Onda je u razred ugibala ona učiteljica Smilja. Mi smo svi sjeli u klupe i ušokotrili smo se. Uča Smilja je rekla da ne gine nam ispitivalo iz poznavanja prirode i društva jer pošto je kraj škole za zaključit ocjene. Onda je ona listala po dnevniku i mislila se. Mi smo sjedili ušokotreni i grizli smo zanoktice. Onda je uča rekla: "Ajmo Lidija, ti si prva na redu!" Balibanica Lidija je digla se iz klupe i rekla je: "Žao mi je, učiteljice, ja danas nisam u sposobnosti i mogućstvu odgovarat!" Uča Smilja je rekla: "Ma bogati? A zašto?" Onda je Lidija prosula čašu suza i raskrivila se: "Sorili su nam vikendicu u Rogoznici!" Uča je rekla: "N bava kua? Stvarno su je sorili?" Lidija je klimala glavom i rekla je: "Došli su sa begerima i skršili su je sa zemljom! Četri kata i dvanaes aparpmana!" Uča je rekla: "Četri kata i dvanaes aparpmana?! Poasti koji užas! Lidija, primi moje iskreno saućešće i sućuticu!" Lidija je rekla: "Fala vam, učiteljice, šta suosjećate samnom u mojoj boli!" Uča je rekla: "Te građevinske imspekcije stvarno znaju ljudima napravit tragedije!" Onda je ona dala mot Lidiji da sjedne. Onda je ona dalje listala po dnevniku. Onda je uča rekla: "Ajmo Robi, sad si ti na redu!" Ja sam dignijo se iz klupe i rekao sam: "Žao mi je, učiteljice, ja danas nisam u sposobnosti i mogućstvu odgovarat!" Uča je pitala: "I ti? A zašto?" Ja sam rekao: "Građevinska imspekcija mi je napravila tragediju!" Uča je pitala: "Kakva je sad tebi tragedija?" Onda sam ja prosuo čašu suza i raskrivijo sam se: "Rekli su da će mi sorit spomenik Framcetiću!" Učiteljica Smilja je gledala u mene sa razrogačenim očima. Ja sam držao se za klupu i jeckao sam. Onda je uča pitala: "Šta građevinska imspekcija ima sa spomenikom Framcetiću?" Ja sam rekao: "Rekli su da je bespravno izgrađen i da doće ga sa bagerima sorit! Užasna tragedija! Užasna, užasna tragedija!" Uča je opet piljila u mene sa iskobečenim očima. Ja sam treskao se kraj klupe i sipao sam suzice žalosnice. Onda je uča podviknila: "Pa šta ti imaš sa spomenikom Framcetiću, čoviče božji?!" Ja sam kroz suze govorijo: "Meni je to strašna bol! Užasna bol i tragedija! Soriće mi Juru, ja takvu bol ne mogu izdržat!" Uča je rekla: "Zbog Framcetića? Sori, Robi, ja to uopće ne kužim!" Ja sam rekao: "Pa ne kužim ni ja kako neko može ostat mrtav ladan na takvu tragediju, umjesto da suosjeća samnom u mojoj boli!" Uča je podviknila: "Šta ti to trtljaš, čoviče?! O kakvoj ti boli pričaš?" Ja sam rekao: "Pa boli me kurac za Framcetića!"