Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
SAMOUBOJSTVO SNAJPEROM
20. svibnja, 2004.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Sve ono što je nova srpska vlast (čitaj: Koštunica & Comp) mesecima pažljivo medijski pripremala i praktično zakonski realizirala – da se poništi svako sećanje na likvidiranog premijera Zorana Đinđića i rezultate njegove vlade, da se relativiziraju rezultati istrage glede atentata, da se pod upit stavi policijska akcija “Sablja” u vreme vanrednog/izvanrednog stanja, da se Legija i njegovi kompanjoni predstave kao nacionalni heroji, da se, usput, Haškom tribunalu podele packe i, konačno, zaustave sve reforme, jer kao takve nisu u nacionalnom interesu – finaliziralo se ovih dana bez rukavica kad su Koštuničini kadrovi na hitno zakazanoj konferenciji za štampu (na kojoj, naravno, nisu bila dozvoljena pitanja) za ubistvo Zorana Đinđića direktno optužili najbliže Đinđićeve saradnike.

"Neka kažu Srbiji ko je ubio predsednika njihove stranke i premijera, ako zaista misle da se odmaknu od ubica. Ako neće oni, mi hoćemo. U tome nas neće sprečiti ni optužbe, ni galama, ni pretnje, ni jevtina demagogija, ni sramotna zloupotreba bola porodice Đinđić. Ćutali su i kad su ubili premijera. Znali su ko je doneo odluku da se Đinđić ubije i znali su koga je ubio" pročitao je priopćenje Dejan Mihajlov, generalni sekretar Vlade Srbije i šef Izbornog štaba Koštuničinog kandidata Dragana Maršićanina. Obraćajući se bivšem premijeru Zoranu Živkoviću i današnjem predsedniku Demokratske stranke Borisu Tadiću, Mihajlov im je poručio: “Neka Živković i Tadić dobro razmisle s kim su, kako su i za čiji račun vodili prošlu vladu i svoju stranku. Da li su se zaista odrekli bivših partnera? Jesu li se borili da ovladaju strankom ili da se odreknu metoda, ciljeva i društva u kojem je ta stranka bila i s kojim je društvom upravljala Srbijom. To neka Srbija odluči na ovim izborima.”

Ova samo naizgled predizborna izjava – a u stvari je reč o programskoj deklaraciji dr. Koštunice: da je Zoran Đinđić bio mafijaš kojeg su ubili njegovi prijatelji, takođe, mafijaši – tempirana je svega 24 časa nakon napada na sestru pokojnog Đinđića. Dva nepoznata lica upala su u njenu vikendicu i ubrizgali joj injekciju; srećom, reč je o blagom sedativu. Ono što je u svemu indikativno jeste ponašanje policije koja je bila obaveštena o stalnim pretnjama porodici Đinđić, čak je i premijer Koštunica lično obećao njihovu zaštitu, ali ta ista policija nije ništa učinila da spreči napad na Gordanu Đinđić.

Očigledno je da u ovim predizbornim danima – kad Koštuničin kandidat Dragan Maršićanin, uobičajeno mrzovoljan i neraspoložen šparta Srbijom, pokušavajući da ljude ubedi da između Šešeljevih radikala i Đinđićevih demokrata nema nikakve razlike – više nema nikakve tolerancije. Svaki tekst koji su tabloidi, uporno, iz dana u dan, mesecima lansirali kao teren za izjavu Dejana Mihajlova – optužujući Čedomira Jovanovića, Vladimira Popovića ili Žarka Koraća kao konspiratore u atentatu na Đinđića – sad postaje državna politika, ultimate fight opasno pomahnitalog Koštunice čija mržnja prema mrtvom Đinđiću samo za nijansu bledi pred prezirom glede Europe, Haga, Albanaca, Hrvata ili nesrećne Amerike.

PERO S ONOGA SVETA: SAMOUBOJSTVO SNAJPEROM
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.