TRICA IZ PRIRODE

Ona učiteljica Smilja je meni rekla da pođem sa njom u zbornicu. Onda sam ja pošao sa njom. U zbornici smo mi sjeli na kantun od velikog stola. Uča Smilja je otvorila dnevnik na moje ime. Onda je ona zagledala se meni u facu. Ja sam gledao u dnevnik da ne moram gledat uči Smilji u facu. Onda je ona meni rekla: “Dobro, Robi, majketi, jel tebi išta žaj štaš ponavljat razred?” Ja sam pitao: “Zašto bi ponavlja razred?” Uča Smilja je rekla: “Pa zato šta nemaš blagog pojma iz gradiva, čoviče, meni je to totalno neskužljivo!” Ja sam pitao: “Kako nemam pojma iz gradiva?” Uča je rekla: “Nemaš, čoviče! Šta god te pitam na satu, ti nemaš blage! Onda kad tako nemaš blage i kad mučiš ka groblje, ja nemam druge nego da ti zavidam asa!” Ja sam šutijo i gledao sam u dnevnik sa tugicom. Učiteljica Smilja je rekla: “A meni je to žaj, razumiš! Koma mi je gledat kako tako mlad i zdrav dečko mora ponavljat razred! Koma mi je, razumiš! Ali šta ja tu mogu učinit, a? Mogul ja išta živo napravit?” Ja sam samo šutijo i čupkao sam zanoktice. Uča Smilja je rekla: “Dobro, jel baremko tebi isto malo žaj? Pa nisu to mali šokovi ponavljat razred u tako mladim godinama, čoviče!” Ja sam šutijo i sa tugicom sam piljio u dnevnik. Uča je rekla: “Alo, gukni nešto!” Ja sam rekao: “Nije meni zbog mene, nego zbog mog tate!” Uča je rekla: “Naravski da ti je žaj zbog tate! To mogu mislit, čovik će se nasekirat ka pas!” Ja sam rekao: “Ma nije šta će se nasekirat, nego će možda opet završit u bolnicu!” Uča je pitala: “Zašto u bolnicu, jebate?” Ja sam rekao: “Pi-ti-es-pi! To mu je od rata!” Uča Smilja je pitala: “Ali ti je tata bijo u ratu?” Ja sam rekao: “Naravski da je bijo! Moj tata je poznati i legendarni branitelj!” Uča je rekla: “N bava kua? Nisam to znala!” Ja sam rekao: “Bijo je na svim živim čukama, čoviče! Na trista miljona bojišta! Više je on odbranijo sela i gradova od četnjikosa nego šta ja imam kose na glavi!” Učiteljica Smilja je rekla: “Eto vidiš! Pa jel bi tebi to bilo normalno da djete hrvackog branitelja ponavlja razred?” Ja sam rekao: “Pa ne bi!” Uča je rekla: “Naravski da ne bi! Šta bi ti rekli ljudi i susidi, a? Da reknu – eno onaj tamo, sin poznatog hrvackog branitelja, ponavlja razred? A?” Ja sam rekao: “Rekli bi da kakva je to učiteljica kad je to dozvolila...” Učiteljica Smilja je zagledala se meni u facu. Ja sam piljio u dnevnik da ne moram gledat uči Smilji u facu. Onda je uča meni rekla: “Evo ovako ćemo! Ja ću te preksutra pitat prirodu tačno jednu lekciju koju ti sad kažem! Evo ovu, hrvacki kraljevi! Dvi stranice imaš naučit u knjigi do preksutra i dobiješ tricu! Okej?” Ja sam rekao: “Je, to samo tako kažete, a onda ćete mi opet zdimit asa, jerbo da sam naučio samo jednu lekciju!” Uča Smilja je rekla: “Dobro, ovako ćemo! Evo ti odma trica u dnevnik!” Onda je uča meni u dnevnik sa kemijskom upisala tricu iz prirode. Onda je ona rekla: “E a preksutra ću te pitat tačno ovu lekciju! Hrvacki kraljevi, imaš dvi stranice! I kad mi to tačno odgovoriš ondaš potvrdit ovu tricu! Jel to sad rješeno?” Ja sam pitao: “Jel to sad prava ocjena u dnevniku ili je to neka bruma?” Uča je rekla: “Prava je trica, čoviče, prava pravcata! Samo šta sam ti je dala na kredit, razumiš!” Ja sam pitao: “Jel to zbog tate?” Uča je rekla: “Pa i zbog tate je, naravski!” Ja sam pitao: “Onda je to braniteljski kredit?” Uča Smilja je rekla: “Pa dobro, zovi to kako god oš...”

Preksutra je učiteljica Smilja u razredu otvorila dnevnik za prozivalo i ispitivalo. Onda je ona rekla: “Robi, ajmo odgovarat za zaključnu ocjenu!” Ja sam dignijo se iz klupe. Uča je rekla: “Aj nam ti, Robi, nabroji koji su bili hrvacki kraljevi!” Ja sam najprvo se zagledao u plafonjeru. Onda sam ja kovrtao sa očima i ustima kao da dumam. Onda sam ja češao se sa rukom po uvu. Onda sam ja krivijo nos kao da ga bolje namistim. Onda je uča Smilja mene pitala: “Šta je sad, čoviče, pa ali to nisi naučijo?” Ja sam rekao: “Pa nisam!” Uča je podviknila: “Pa zašto nisi naučijo, jebate dragi irud?!” Ja sam rekao: “Pa šta ću učit kad mi je već zaključena trica iz prirode!” Uča je dreknila: “Koja trica, jebate?!” Ja sam rekao: “Ta tu šta mi je upisana u dnevniku! Možete slobodno pokazat razredu da se tačno vidi! A mogu ja isto zvat i ravnateljicu da vidi jel u dnevniku upisana trica ili nije!” Uča Smilja je zašutila i pogledala me turbo koljački. Onda je ona viknila: “Pa ovo ti je bila trica na kredit, klipsone jedan brezobrazni!” Ja sam rekao: “Nije to bijo kredit nego braniteljski kredit!” Uča Smilja je pitala: “Pa šta onda?” Ja sam rekao: “E ondaš ga, koke, reprogramirat!”
Robi K. (IIIa)