KAKO JE PROLIVEN NEVINI JUICE

- Jesmo li se lepo dogovorili da su tvoji flomasteri plavi, a moji crveni?!

- Jesmo, ali... srk... ali...

- Kakvo, bre, ali? Nema tu nikakvog alija!

- Ne razumijem... srk... zašto se ljutiš... Ja sam taj flomaster... srk... našao ovdje... u našim teritorijalnim vodama... evo... ovdje... ooooooops...

- E, izem ti trapavog čoveka!

PREDGOVOR
Na Romaniji će se zavijoriti hrvatski barjak.
dr. Šime Đodan

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ajde srkni taj đus pa da se lepo dogovorimo oko jedne stvari...

FRANJO TUĐMAN: Srk... srk... srk...

MILOŠEVIĆ: Ne razumem šta ima tolko da se cevči u tom đusu...

TUĐMAN: Juice je... srk... jako dobar za zdravlje... srk...

MILOŠEVIĆ: Jel stvarno?

TUĐMAN: Da molit ću lijepo...

MILOŠEVIĆ: Šta ima da moliš?

TUĐMAN: Još jedan juice, ako može.

MILOŠEVIĆ: Što da ne može?! Senta, natoči čoveku! Tako, do vrha!

TUĐMAN: Bilježim se sa štovanjem... srk...

MILOŠEVIĆ: Je li, bre, gde si pročito da je đus zdrav za zdravlje?

TUĐMAN: Ne mogu se sjetiti... srk... Znaš, pročitao sam mnogo toga... Upravo čitam sedmi svezak Opće enciklopedije... srk... Krasna knjiga, uzbudljiva... Čovjeku ponekad zastane dah... srk...

MILOŠEVIĆ: Ozbiljno?

TUĐMAN: Najozbiljnije... srk... Knjiga puna čudesnih obrata... srk... Netko od glavnih junaka umre da bi se odmah zatim rodio novi glavni junak... srk...

MILOŠEVIĆ: Prosto neverovatno!

TUĐMAN: Upravo tako, dragi kolega... srk... U očima ti zaiskre suze zbog nenadane smrti Jeana Jacquesa Rousseaua (1712.-1778.), a piščeva mašta te već vodi ka kolijevci Theodoréa Rousseaua (1812.-1867.)... srk...

MILOŠEVIĆ: A ja čitam ukrštene reči. Znaš, tamo može svašta da se pročita. Tamo sam naprimer pročito da je voda najzdravije piće, što znači da je voda za zdravlje zdravija od đusa...

TUĐMAN: Ne vjerujem... srk...

MILOŠEVIĆ: Šta ima da veruješ ili ne veruješ?! Te ukrštene reči nije rešavo bilo ko već moja supruga Mira, a ona je doktorka i valjda zna šta je zdravo za zdravlje.

TUĐMAN: Pa i ja sam doktor... srk...

MILOŠEVIĆ: Ozbiljno?

TUĐMAN: Najozbiljnije.

MILOŠEVIĆ: E, baš lepo. Došo si mi ko naručen.

TUĐMAN: Glede čega?

MILOŠEVIĆ: Jel možeš da mi prepišeš paklo apaurina da ne gnjavim ženu kad mi se već našo doktor pri ruci?

TUĐMAN: Pa za koga ti mene držiš?! Ne samo da ti mogu prepisati apaurin nego i cijeli doktorat ako treba!

MILOŠEVIĆ: Baš lepo... Baš lepo... Baš ko što mi je pričo general Blagoje.

TUĐMAN: A što je to, molit ću lijepo, pričao gospodin general?

MILOŠEVIĆ: Ma znaš njega... Pričo je da si ti jedan razuman čovek sa kojim može sve da se dogovori. Jedini je, kaže, problem sa tobom što u jedno poslepodne možeš da popiješ mesečno sledovanje đusa za ceo Generalštab. Ajde, Senta, natoči čoveku!

TUĐMAN: Hvala, mladiću, hvala... srk...

MILOŠEVIĆ: Što više razmišljam, dolazim do sve izvesnijeg zaključka da je ta literatura naprosto jedno čudo nad čudima. Svašta živ čovek može da pročita ako se potrudi.

TUĐMAN: Da, da... srk... Teško je ne složiti se s takovim promišljanjem...

MILOŠEVIĆ: Pa jasno, razume se... Eto, čitam ja tako "Knjaza Miloša" gde piše da je kisela voda najzdravija za zdravlje, a to se kosi sa onim što sam pročito u ukrštenim rečima... I ajde ti sad budi pametan pa se opredeli...

TUĐMAN: Da, da... srk... Doista se mnogo toga oprečnoga danas piše... srk...

MILOŠEVIĆ: Ej, bre, nemaš pojma kolko mi je drago što smo se ovako lepo napričali...

TUĐMAN: I meni... srk... i meni...

MILOŠEVIĆ: Eto, šta je - tu je...

TUĐMAN: Srk... Tu smo - gdje smo...

MILOŠEVIĆ: Izvini, mislim da si uzeo moj flomaster...

TUĐMAN: Molim?

MILOŠEVIĆ: Taj crveni flomaster što ga držiš u ruci...

TUĐMAN: I što s njim?

MILOŠEVIĆ: Pa to... To je moj flomaster...

TUĐMAN: Kako znaš?

MILOŠEVIĆ: Jesi ti, bre, slep?! Vidiš da je crven...

TUĐMAN: Oprosti, kakve to sad veze ima?

E, ljudi, svašta... Pa jesmo li se lepo dogovorili da su tvoji flomasteri plavi, a moji crveni?!

TUĐMAN: Jesmo, ali... srk... ali...

MILOŠEVIĆ: Kakvo, bre, ali?! Nema tu nikakvog alija!

TUĐMAN: Ne razumijem... srk... zašto se ljutiš... Ja sam taj flomaster... srk... našao ovdje... u našim teritorijalnim vodama... evo... ovdje... oooooops...

MILOŠEVIĆ: E izem ti trapavog čoveka!

TUĐMAN: Oprosti, nije bilo namjerno...

MILOŠEVIĆ: Šta si sad stao pa se izvinjavaš?! Diži to, bre, dok sve nije otišlo u pičku lepu materinu...

TUĐMAN: Evo, evo... Imate li kakav ubrus?

MILOŠEVIĆ: Senta, bre, šta si blenuo?! Trči po neki peškir!

TUĐMAN: Prava šteta...

MILOŠEVIĆ: Nemoj da mi kukumavčiš ko neka strina nego skloni tu čašu! Vidiš da ti se cedi po mapi...

TUĐMAN: Da, da, oprosti...

MILOŠEVIĆ: Malo ti, bre, što si pola mape poplavio sa đusom, pa još treba da kapaš i ovuda gde je suvo!

TUĐMAN: Nisam se snašao u danom trenutku...

MILOŠEVIĆ: Da se stalno ne nalevaš sa tim đusom ne bi trebalo ni da se snalaziš... Brže, bre, Senta, obriši tu lokvu!

TUĐMAN: Gospode, sve je izmrljano... Uopće se ne vide crte... kako ćemo sad?

MILOŠEVIĆ: Šta ja znam kako ćemo?! Oćemo odoka?

TUĐMAN: Pa ne znam baš je li to ispravno načelo...

MILOŠEVIĆ: Ajde onda ovako: vama pripada ovo gde ti se prosuo đus, a nama ovo suvo. Jel može?

TUĐMAN: Pa ne bih baš mogao reći da može...

MILOŠEVIĆ: A što, bre?

TUĐMAN: Vama pripada mnogo više... Pogledaj samo koliki je dio zemljovida suh...

MILOŠEVIĆ: Vidi stvarno... Dobro si to primetio... Senta, molim te, natoči i meni jedan đus! Tako, tako, do vrha!

TUĐMAN: I ja bih molio još malo, ako može...

MILOŠEVIĆ: Zašto ne bi moglo?! Pa nismo jajare... Ajd, živeo!

TUĐMAN: U zdravlje! Srk...

MILOŠEVIĆ: Znači - ne sviđa ti se moj predlog?! Pa dobro... Ne mora sve da se prihvati... Evo, ja ti predlažem obratno: neka deo mape natopljen đusom pripadne meni...

TUĐMAN: Oh, pa to bi bilo... srk...

MILOŠEVIĆ: Oćeš-nećeš?

TUĐMAN: Naravno, naravno da hoću... srk...

MILOŠEVIĆ: Jel vidiš kako pametan svet može da se dogovori bez velike zajebancije?!

TUĐMAN: Ali... srk... zašto prolijevaš taj juice?

MILOŠEVIĆ: Najpre zato što je đus, kako si sam reko zdrav za zdravlje pa čoveku otvara perspektivu, a onda i zato što smo se tako pogodili. Jesmo li lepo rekli da meni pripada deo zaliven đusom?!

TUĐMAN: Ali taj dio je sada mnogo veći...

MILOŠEVIĆ: E pa, jebi ga, nećemo valjda da cedimo đus na kapaljku... Jel sad treba da se do naksutra natežemo oko ovih pasivnih krajeva?!

TUĐMAN: Ne znam... srk... što bih rekao...

MILOŠEVIĆ: Slušaj: ako te neko pita jesmo li se ja i ti danas nešto dogovorili, ti slobodno kaži da nismo.

TUĐMAN: Ne razumijem zašto... srk...

MILOŠEVIĆ: Kako, bre, ne razumeš?! Ako kažeš da nismo postigli nikakav dogovor, onda niko ne može da te aka da je taj dogovor nepovoljan po tebe. Jel sad kapiraš?

TUĐMAN: Da, ovaj... srk... A što ako tebe pitaju za dogovor?

MILOŠEVIĆ: Ja ću eventualno da im kažem da smo se dogovorili nešto oko đusa koji je zdrav za zdravlje i tako to...

TUĐMAN: A što ako ne bude išlo baš glatko? Ako nam netko... srk... prigovori da drugi prolijevaju krv tamo gdje smo mi prolijevali đus?

MILOŠEVIĆ: Zabole te uvo! Pa nismo valjda mi krivi što nema krvi u tetrapaku!

TUĐMAN: Da... srk... i što nema rata mirnim putem... srk...

(Feral Tribune br. 465, 16. kolovoza 1994.)