Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
KAPITAL POD MANTIJAMA
3. lipnja, 2004.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Nakon nekoliko tjedana uspešnog sakrivanja od javnosti na čemu bi mu pozavideo i sam đeneral Ratko Mladić, kad mu se forever zametnuo svaki politički i fizički trag - srpski premijer dr. V. Koštunica misteriozno je vaskrsnuo na proslavi Dana policije u beogradskom prigradskom naselju Makiš. Tradicionalno vrlo zabrinut, noseći teško breme državničkih obaveza na svojim nejakim pravoslavnim ramenima, na zabrinuto novinarsko pitanje "Nema vas dugo u javnosti, šta vi radite?", zagonetno je odgovorio: “Pa, radim deo posla koji se ne vidi u javnosti, čak i ne volim poslove koji se vide u javnosti, a ne donose rezultate.”

Na novo pitanje šta konkretno radi, videla to javnost ili ne, dr. Kalašnjikov posegnuo je za filozofskim objašnjenjem na granici čistog budizma: “Nisu jednostavne stvari i Vlada pokušava da zaista uredi državu, da je uredi zakonima, i to je veliki posao. Treba mnogo toga doneti, vremena nema dovoljno, nema dovoljno volje, ponekad nema saglasnosti oko tih stvari i najveći deo posla je te vrste. Ali, opet, nekako ide.”

Lagana psihijatrijska analiza ove magične izjave s poantom bez subjekta (“nekako ide”), sumira stanje stvari u državi Srbiji u kojoj se njen Predsednik Vlade, kao ponornica, pojavljuje i nestaje, vođen hirom svog nepostojećeg političkog instinkta; saznanje da je dr. Koštunica – u vrijeme nestanka – kao “privatno lice” boravio u grčkom Hilandaru, gde je tamošnjim popovima u svojstvu pomenutog “privatnog lica” obećao milione evra kao pomoć zbog čuvenog požara (šifra: “Božja kazna”), nastavilo se otkrićem da će ti milioni evra ići preko bankovnog računa Srpske Pravoslavne Crkve, a ne kao što je Zakonom propisano preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, jer Koštunica & Društvo nemaju poverenja u direktora tog Zavoda koji je svojevremeno podržavao Zorana Đinđića, što je, razume se, najveći religiozni grijeh u vreme predsedničke kampanje i povratka dr. Koštunice u realnost tzv. života.

Za razliku od spisateljice Agathe Christie koja je nekoliko dana nestala iz strogo privatnih razloga: da pokuša da ubije ljubavnicu svog muža – dr. Kalašnjikov nestao je da bi u Hilandaru, okružen erotičnim muškim društvom u mantijama (ispod kojih, sukladno hrišćanskim vrednostima apstinencije, monasi ne nose ništa, free as the birds), dogovorio erotski The Deal između Države & Crkve: mi vama milione evra, vi nama kamione podrške!

Valjda pod impresijom vizuelnih happeninga muških žurki usred spaljenog Hilandara, dr. Vojislav “Ide nekako” Koštunica odmah se pojavio na Tijanićevoj televiziji (RTS) da u kratkom, dvočasovnom programu, pojasni što je Nova Srpska Vlada učinila za prvih 100 dana. Spisak ovakvih spektakularnih uspjeha, upozoriću, niste čuli ni u glitter-vrijeme druga Tuđmana: po doktoru Kalašnjikovu, “uspostavili smo institucije”, mada je – primećujem – svih tih institucija i ranije bilo, nijedna nova nije osnovana, koliko se sećam Skupština Srbije ili Ustavni sud ili Javno pravobranilaštvo ili Auto moto savez ili Udruženje majki bez dece postojali su odvajkada, nikako da čujemo koju je fucking Instituciju uspostavio dr. Voja, sem ako nije riječ o Instituciji “Ubijmo Đinđića again” koja funkcioniše besprekorno, uz pomoć DSS Crkve, DSS medija i DSS umetnika četničkog ranga Bore Đorđevića.

U dugom i pospanom monologu koji je budnim ostavio samo nage monahe iz Vatrenog Hilandara, Koštunica je posegao za uhvatljivim hologramskim argumentima: izjavio je da je pod novom vladom proizvodnja skočila (hrvatski: digla se) na erektivni nivo od 11,6 odsto, mada svaki ekonomista-amater zna da je za ovakav uspon potrebno bar šest meseci priprema i rada; da ne govorimo o tome da se pod Novom Vladom proizvodnja meri novom matematičkom metodikom – te neće biti čudno da čujemo, kao u vrijeme Slobodana Miloševića, da imamo najveći privredni rast u svijetu, samo nas jebu stranci koji to neće da priznaju jer su dio planetarne zavere.

Onda je dr. Koštunica rekao da mi, The Serbs, imamo plan kako da rešimo kosovski problem: da Srbima damo autonomiju u okviru “kosovske autonomije” (hrvatski: za upiškiti se od smijeha) u okviru Srbije (hrvatski: gromoglasni smijeh). Potom je rezolutno žmirkajući sitnim očima ustvrdio da se ova Vlada bori protiv korupcije i da mafija – dok je on na čelu Vlade – nema šanse, o čemu govore procesi protiv onih koji su privatizovali fabrike ili policijski postupci protiv onih koji su bili uz skute stare, Đinđićeve vlasti.

PERO S ONOGA SVETA: KAPITAL POD MANTIJAMA
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.