Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
ENIGMA NA VLASTI
1. srpnja, 2004.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Mentalni test ponuđen srpskim biračima u drugom krugu predsedničkih izbora – hoće li odabrati ultra četnika Tomislava Nikolića ili će glasovati za doterano umivenog Borisa Tadića po svim politically correct (čitaj hrvatski: beživotnim) kriterijima tzv. Europe – okončao se, za ovdašnje prilike, velikom pobedom ( 240.000 glasova) u korist predsednika Demokratske stranke, uz neočekivano veliku izlaznost mlađih glasača koji su, valjda, po prvi put shvatili da ih gluvarenje po kafićima i izjave tipa “ne bavim se politikom” neće amnestirati od eventualne nacističke pobede Šešeljevog zamenika.

Pobeda Borisa Tadića, bar na papiru, otvara Srbiji mogućnost da i dalje veruje da je mogućno da ova zemlja jednom/nekad postane integralni dio Europe, ali kako su njegove predsedničke ovlasti male (hrvatski: minimalne) ili nikakve – koliko god su nas kandidati u kampanji uveravali da je riječ o Supermen Prezidentu koji može bukvalno sve: da otvara i zatvara fabrike, projektuje ekonomsku politiku, odlučuje o isporuci haških optuženika, dovodi investitore, smenjuje generale – pitanje je koliko Tadić može ili hoće da se meša tamo gde mu nije mesto.

Nakon dvomesečne kampanje s dvocifrenim brojem ludačkih kandidata za mesto The Presidenta, politička scena u Srbiji više nije ista; serija neočekivanih happeninga, kao u svakoj venecuelanskoj ljubavnoj seriji, obeležila je ne samo sadašnje već i buduće političke pozicije, zanimljive čak i onim Hrvatima koji tradicionalno zabole nježnik glede njihovih najpoštenijih istočnih susjeda. Drugim slikovitim riječima, to otprilike ovako izgleda.

NAJVEĆI GUBITNIK: Dr. Vojislav Koštunica. Ne samo da je njegov tj. Vladin kandidat Dragan Maršićanin (slučajno potpredsednik Demokratske stranke Srbije) ispao u prvom krugu, nego je osvojio najbednije četvrto mesto, daleko iza Tomislava Nikolića, Borisa Tadića i Bogoljuba Karića. Vlada Srbije – fiktivno cirkusko telo kojem u svojstvu nesrećnog premijera/klovna predsedava pomenuti dr. Kalašnjikov – s još nesrećnijih 13,4 odsto glasova za druga Maršićanina u prvom krugu, viđena je za odstrel na prvim sledećim parlamentarnim izborima. Njeno današnje virtuelno postojanje, uz podršku Miloševićevog SPS-a, rezultat je klasične Tadićeve “pičkaste politike”: da ne talasamo, da ih ne rušimo, interes Srbije je bla-bla iznad partijske politike, srpski glasači su umorni od podela i novih izbora… a da u projekciji vidimo kako se Tadić približava Koštunici, makar i zato što lobby iza Tadića (Dobrica Ćosić & Srpska akademija nauka i umetnosti & srpski naci-intelektualci) veruje da Predsednikom može da upravlja na isti način na koji je upravljao Miloševićem u prvim godinama rata.

U svakom od pomenutih slučajeva, Koštunica je gubitnik, što je savršena vijest; manje je savršena vest da Tadić nije imun na pritiske, makar od strane svog oca, akademika Ljubomira Tadića, poznatog hard-core nacionaliste, čija je ljubav ka Miloševiću, početkom devedesetih, prelila čašu četničke strasti i razlila se, kao krvavi šlag, po Hrvatskoj i naročito “srpskoj” Bosni do koje je, nekad, akademiku Tadiću i te kako bilo stalo.

JOŠ VEĆI GUBITNIK: Stranka G17 . Po istraživanjima, danas/ovog časa, nisu u stanju da pređu cenzus, što govori o moralnim (hrvatski: nemoralnim) kodeksima partije koja je s neviđenom lakoćom podržavala Zorana Đinđića, da bi s istom neviđenom lakoćom napadala partiju Zorana Đinđića, ekstremno bila protiv Koštunice i desetak meseci kasnije s Koštunicom ekstremno bila u Vladi, kao da se ništa nije desilo; pljuvali Tadića iz svih oružja u prvom krugu predsedničkih izbora, a nakon poraza njihovog kandidata (Maršićanina), odmah podržali istog Tadića… i sad se nude da budu veza između Tadića & Koštunice, a sutra će, ako treba, podržati Tomislava Merčepa ili Antu Đapića ili Don Antu Bakovića, samo ako su uvereni da će im Merčep/Đapić/Baković pokloniti Ministarstvo finansija gde će se, s parama, osećati kao kuće, a u vlasti. Shit Of The Decade!

PERO S ONOGA SVETA: ENIGMA NA VLASTI
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.