RUKOMETNI SAN

Ja sam u primaćoj igrao na rukomet sa kušinićom. Moja sestrica Damjana je stajala ispred zatvorenih vrata od primaće. Ona je zaglumila da je njemački vratar jer pošto su joj vrata bila branka. Ja sam trčao po sobi sa kušinom i vikao sam: "Lopta preko Metličića do Balića... Ivano Balić prodire... Ivano Balić... uuuu rašljeeeee! Takojeeeee!!! Izvanredan pogodak! Izvanredan!" Kušin je svom forcom zdimijo Damjanici kroz uši u vrata. Damjanica je isto skakućala i pljeskala je sa rukama. Ja sam vikao: "To šta naši rade Njemcima, to je živo čudo!... Fenomenalno! Fenomenalna igra momaka u hrvackim dresovima! To više nije obični rukomet, dragi gledaoci, to je totalna umjetnost!" Ja sam opet sa kušinom trčao oko stolića u sobi. Damjanica je stajala na branki. Ja sam vikao: "Evo sada Njemci razvijaju napad, vrlo su neugodni ti Njemci! Ali neko je presjekao loptu, ko je to?... Džomba! Džomba u komtranapadu... prelazi cjeli teren... oči u oči sa njemačkim vratarom... i goooooool!!! Gooooooool!!! Džomba, Džomba, nuklearna bombaaaaa!" Kušin je opet fijuknijo Damjanici kraj glave i spičijo je u vrata. Damjanica je pljeskala sa rukicama i skakućala je od hepinesa. Ja sam trčkarao ispred televizije i vikao sam: "Kako samo igraju ti mladići! Njemačka reprezentacija je potpuno razbijena! Naši im jebu majku na svim razinama! Svi su im se najebali majke, ali najviše Mirza Džomba, nuklearna bombaaaaa!" Damjanica je još luđe skakućala pred vratima. Ja sam trčkarao ispred regala i vikao sam: "Njemci su naišli na džombast teren, ha-ha-ha... eto malo pričamo i viceve, dragi gledaoci, ha-ha... takva je to rasturačina od strane hrvacke reprezentacije da imamo vremena i za zezancije, za egzibicije..." Onda sam ja opet uzeo kušin i špartao sam oko stolića. Damjanica je branila na vratima. Ja sam vikao: "Ponovo naši razvijaju napad! Metličić do Balića, Balić do Metličića, Metličić do Balića, Balić do Metličića, Metličić do Balića, Balić do Metličića, kako ta lopta ide, Metličić do Balića, Balić do Metličića, Njemci ne znaju di im je glava, Metličić do Balića, Balić do Metličića, Metličić se odlučuje na udarac, skok šut i... goooooooool!!!" Samo onda je taman mama otvorila vrata od primaće. Nju je kušin zdimijo drito u facu pa je mama ljosnila na gujicu. Ja sam vikao: "Ne, ne! To nije pogodak! Obrana njemačkog vratara! Nevjerojatna obrana njemačkog vratara!" Mama je gledala u mene sa poda sa razrogačenim očima. Onda je ona zarežala: "O pičkaliti materina degenerična!" Onda je ona ustala i krenila je sa kušinom za menom po sobi. Ja sam bižao oko trosjeda i vikao sam: "Njemci idu u komtranapad! Vrlo su opasni! To je neki novi igrač u njihovoj momčadi! Neka grdosija! Kojega je to razbijača njemački trener izvukao sa klupe?!" Mama je vitlala prema meni sa kušinom i drečala je: "Pičkaliti materina, dabiliti pička materina!" Ja sam vikao: "Prljava igra, dragi gledaoci! Užasno prljava igra njemačkih rukometaša! Šta čekaju Šveđani?! Šta čekaju švedski suci, umjesto da isključe toga nacistu na dva minuta?!" Onda je mama zafrljacnila kušin prema mojoj ćiverici. Samo ja sam se u zadnji čas slegnijo da me ne zdimi. Ja sam vikao: "Promašaj! Odnosno pogodak u televiziju! Televizija je skršena! Njemci imaju silovit udarac, ali neprecizan! Kurac od preciznosti! Nisu ni sjena našim topnicima!" Samo mama je opet ćopila kušin. Ona je trčala za menom po sobi i drečala je: "Glavu ću ti rascopat, majmune jedan majmunski!" Ja sam vikao: "Opet Njemci u napadu! Prljava igra, previše prljava igra! Njemci oće golom silom da skrše naše tehničare! To je nevjerovatno kakve sve grubosti toleriraju švedski suci, dragi gledatelji!" Onda je mama svom forcom zfrljacnila kušin meni prema glavuši. Samo ja sam se u roku munja vješto izmaknuo. Samo taman je tata otvorijo vrata pa ga je kušin skrehao u facu. Tata je od ošamuta pao na pod. Plus je u padu zdimijo sa glavom u štok od vrata. Ja sam vikao: "Uuuuu, pogodijo je suca! Njemački napadač pogodijo je suca u glavu! Utakmica sada poprima sasvim drugi tok! To još nismo vidili, dragi gledaoci!" Tata je ležao na podu sa iskobečenim očima i isplaženim jezikom. Plus mu je iz glave lokva krvi cidila se na parket. Mama je klekla iznad njega i treskala ga je. Tata se nije micao. Ja sam vikao: "Šta je sad ovo?! Izgleda da je mrtav! Izgleda da je sudac mrtav, drago gledaoci!!! Njemački napadač je usmrtio suca! Pa to još nikad nije viđeno! Kakva nevjerovatna rukometna drama!" Mama je treskala tatu za ramena i urlikala je: "Ubila sam čovika! Jadna ti sam, ubila sam čovika!" Tata je samo ležao na parketu sa isplaženim jezikom. Onda je mama skočila na noge i zatrčala se prema ponistri. Ja sam vikao: "Šta se sad zbiva?! Njemački napadač u očaju trči prema tribinama! Potpuno je izbezumljen! Šta mu je u glavi?! Šta to planira?!" Mama je širom otvorila prozor i kričala je: "Ubila sam čovika! Oprosti mi bože, ubila sam čovika!" Onda je ona popela se na rub od ponistre. Ja sam vikao: "Neviđeni delirij u dvorani! Njemački napadač popeo se na vrh tribina! Čemu to prisustvujemo, dragi gledaoci?! Kakva se to športska drama odvija pred našim očima?!?" Onda je mama zagingala se na rubu ponistre i zlamenovala se. Onda je ona itnila se niz prozor i skriknila je: "Aaaaaaaaaaaaaaaarrrrgh... tup!" Ja i Damjanica smo hića dotrkenzi do ponistre i nageli smo se vanka. Doli je ispod na pločniku ležala rascopana mama. Ja sam vikao: "Pa to je nevjerovatno! Njemački napadač bacijo se sa vrha tribina i okončao si život! Kakva drama u finalu! Pa to je moguće samo u rukometu, dragi gledaoci! Znali smo da će to biti šok utakmica, ali ovako nešto nismo očekivali!" Damjanica je opet zapljeskala sa rukicama i skakućala je kraj prozora. Ja sam vikao: "Evo podrške našim momcima sa tribina! U najvažnijem trenutku! Naša reprezentacija sada ima igrača više, a nema ni suca šta nam je dosad krao! Put prema olimpijskom zlatu širom je otvoren! Obodrimo naše momke i uzviknimo: Hrva-cka! Hrva-cka!"

Onda je mene neko prodrmusao za ramena. Onda sam ja otvorijo oči. Ispred očiju su meni bile mamina i tatina glava. Mama je rekla: "Šta tako vičeš u snu, mališak, probudićeš cilu zgradu?!" Tata je pitao: "Kakvi ti je to bijo san da tako urličeš?" Ja sam rekao: "Moj je san da postanem rukometaš!" Tata je nasmjehuljio se i rekao je: "Aj to je baš prva liga!" Mama je pomilkila me po ćiverici i pitala je: "A oš onda mami i tati donit zlatnu medalju, a?" Ja sam rekao: "Oću!" Tata je isto milkijo me po glavuši i rekao je: "Eeee, to je tatin sinak! Već vidim naslove u novinama: Hrvacki rukometni idol odgojen u športskoj obitelji!" Ja sam rekao: "Plus ću vam donit i pehar!" Mama se rascmoljila: "Ajme šta si zlatan, mišu, još ću se cila rascendrat!" Ja sam rekao: "Plus ću vam napunit pehar sa vodom!" Tata je pitao: "Šta će ti voda u peharu, jebate?" Ja sam rekao: "Da vam imam u šta stavit cviće na grob!"

Robi K. (IIIa)