Petar LUKOVIĆ
PERO S ONOGA SVETA
DOBRO NAM OŠLI!
30. rujna, 2004.

< > | cijeli članak | verzija za tisak

Četiri dana uoči drugog kruga lokalnih izbora (D-Day: 03/10/04), Srbija – državotvorno državno razularena zajednica, kao što dolikuje zemlji koju vodi usnuli premijer Vojislav Koštunica, liči na monstruma u raspadanju: dok problemi šikljaju na sve strane, od tiho galopirajuće inflacije preko cene benzina koja raste iz meseca u mesec, do masovnih demonstracija tzv. radnika koji još uvek veruju da je samoupravljanje preživelo i da je privatizacija zlo, Vlada Srbija se ne oglašava. Valjda zbog rezultata pomenutih lokalnih izbora na kojima su stranke u koalicionoj Vladi izgubile sve što se moglo izgubiti – dokazalo se još jednom da V. Koštunica & V. Ilić & M. Labus & V. Drašković nemaju više nikakvo uporište, makar ih podržavao polumrtvi Milošević iz Haga – Vlada smatra da nema šta da kaže, čak i u trenucima kad se ispred zgrade Vlade okupi nekoliko tisuća ljudi u revolucionarnom transu oko privatizacije fabrike mineralne vode Knjaz Miloš.

Priča o ovom ili bilo kojem srpskom kombinatu – pojednostavljeno – priča je o srpskoj privatizaciji uopće; upliv inozemnog kapitala – koliko god dobrodošao – večito je pod paskom “tko nas kupuje: jesu li to prijatelji ili neprijatelji”, gde se zaboravlja da u finansijskim obračunima nema ni “prijatelja” ni “neprijatelja” nego samo interesa; u srpskom slučaju – akcije nisu vrednosni papir već nacionalna predstavka, što se par dana ranije videlo u “spontanom” protestu radnika C-marketa koji su vlasnika Merkatora, zbog toga što je ovaj najavio kupovinu C-marketa, dočekali parolama “Uvek neprijatelji”, “Nećemo da učimo slovenački”, “Dosta nam je Slovenaca” ili “Vrati se mami”.

Preuzimanje beogradskog Frikoma od hrvatskog Agrokora – svojevremeno je bilo hit dana: hoće li Hrvati zadržati naše sladolede, hoće li očuvati concept "naših sladoleda", hoće li da unište naše pravoslavne ice-brandove, hoće li da izmisle katoličke okuse kojima će trovati našu decu, odraslu na ortodoksnom, Frikomu, ćiriličnog karaktera? Sve se, naravno, završilo happy-end-video spotom: dobili smo srpsko-hrvatski proizvod u kojem, jebi ga, podjednako uživaju The Croats & The Serbs, jednako daleko od sladoleda, pa se sve prethodno, logično, zaboravilo, te je danas Frikom samo Frikom, firma, kompanija ili prosto – sladoled, bez nacionalnog mirisa i okusa.

Ali, kako je ovo the Serbia, ništa nije prosto: sladoled može da bude sladoled pod određenim uslovima, jebeš sladoled, ali ne može da se desi da nam stranci uzmu sve što valja; ovdašnja patriotska potreba da zakukamo kako je naš proizvod suuuper – ali mi nemamo para da ga održimo, sudara se s inozemnom ponudom da isti suuuper proizvod kupimo odmah i sad; dešava se, razumljivo, da se mi složimo da proizvod prodamo, ali istog časa imamo demonstracije radnika/akcionara koji veruju da je sve ovo vic, lažnjak ili da nam netko radi iza leđa. I nećemo, uzgred, ništa da prodajemo Zapadnjacima, including Hrvate: ko ih jebe!

PERO S ONOGA SVETA: DOBRO NAM OŠLI!
< > | cijeli članak | verzija za tisak

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.