DOBRO NAM DOŠAO SVETI ĆALE!

Svanuo je i taj dan! - tim su naslovom svi hrvatski dnevni listovi iskazali dobrodošlicu i zahvalnost Njegovoj Svetosti patrijarhu Srpske pravoslavne crkve gospodinu Pavlu na njegovom prvom pastoralnom pohodu samostalnoj, suverenoj i nezavisnoj državi Hrvatskoj koja je vekovima krvarila na predziđu hrišćanstva.

Dobro nam došao, Sveti Ćale! - kočoperio se golemi ćirilični transparent u zagrebačkoj vazdušnoj luci gde je Njegova Svetost poljubila činiju hrvatske zemlje, da bi se odmah potom rukovala sa svojim domaćinima mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim i cele Italije gospodinom Jovanom, nadbiskupom zagrebačkim monsinjorom Josipom Bozanićem, predsednikom Republike Hrvatske dr. Franjom Tuđmanom i predsednikom hrvatske državne komisije za odnose sa verskim zajednicama dr. Nedeljkom Mihanovićem.

Nakon obilaska počasne jedinice Prvog hrvatskog gardijskog zdruga, postrojene u njegovu čast, intonisanja himni "Bože pravde" i "Lepe naše", patrijarh Pavle se mimo protokola zaputio prema razdraganom mnoštvu okupljenih vernika, da bi tek potom seo pod baldahin na pisti gde je saslušao pozdravni govor predsednika Tuđmana. Hrvatski predsednik je najpre evocovao uspomene na svoje mladenačke dane u Beogradu, kada je, kako je kazao, Srpska pravoslavna crkva bila prinuđena da trpi bahatost i samovolju neznabožačkog hrvokomunističkog režima Josipa Broza.

"Sećam se", istaknuo je vidno tronuti domaćin, "kako smo kradom odlazili na liturgije u sabornu crkvu, kako smo, uprkos opasnosti da budemo degradisani pa čak i otpušteni iz vojne službe, posećivali krsne slave i krkali žito sa šlagom. Jedared smo se na mojoj krsnoj slavi, na Svetog Panteliju, tako olešili od manastirke da se skoro ceo Generalštab postrojio i strojevim korakom išao kroz Beograd sve do Svetoga Sinoda pevajući 'Druže Tito, ljubičice plava, da si svetac zvao bi se Sava!' Jeste, sećam se da smo zbog toga sutradan išli na ribanje kod Gošnjaka koji se zapio sa Krcunom u 'Tri lista duvana', pa mi nije stigo na slavu. 'Kako ste se usudili da šenlučite bez mene?!' - drao se Gošnjak. Eto vidite, Vaša Svetosti, kako se u ta vremena stradavalo zbog vere Hristove pred raspomamljenim hrvokomunističkim generalima! A da vam ne pričam koliko sam problema na poslu imao zato što se pročulo da oću da krstim decu na Oplencu, u manastiru Presvete Trojeručice, i da im dam lepa hrišćanska imena Tanasije i Manasije. Interveniso je lično onaj ustaša Broz i zapovedio mi da onaj stariji ima da se zove po Krleži, a onaj mlađi po Radiću. A tek što sam nagraiso kad sam na partijskom sastanku predložio da se verska trvenja u Hrvatskoj reše tako što će da se osnuje Hrvatska katolička crkva na čelu sa Stepincem i Hrvatska pravoslavna crkva na čelu sa mnom kao patrijarhom. Čak sam smislio i konspirativno ime Pantelejmon, ali se opet nakopistio Broz i zapretio mi da će da me prekomanduje u Rijaset, jer da on vidi da meni treba neka vera koja bi mi zabranila alkohol. Vidite, Vaša Svetosti, nakon što smo toliko pretrpeli za svetosavlje pod komunističkom čizmom, nadasve smo srećni i ponosni što se takvi progoni pravoslavlja u današnjoj Hrvatskoj ne mogu i ne smeju ponoviti!"

Patrijarh Pavle, koji je prilikom Tuđmanovog višečasovnog govora malkice pridremao, zahvalio je domaćinu na biranim rečima i odmah potom objasnio cilj svoje posete Hrvatskoj:

"Došao sam da se lično uverim da nije istina ono što nekrsti pričaju da je Hrvatska očišćena od Srba i pravoslavnih vernika. I evo, uverio sam se na svom prvom koraku, pa osećam svojom čovečanskom i hrišćanskom dužnošću da zahvalim Bogu što je uredio da Hrvatska ne može ostati bez Srba sve dok u njoj živi i poslednji Hrvat."

Njegova Svetost je nakon reči boljevasnašlice ušla u Pajamobil, specijalno konstruisano vozilo marke IMT sa piramidom od neprobojnog pleksiglasa koja patrijarha štiti od eventualnih ludačkih napada na njegovu bezbednost poput onog što ga je pre bezmalo dve decenije preduzeo šiptarski terorista Ali Šukrija, i zaputila se prema Zagrebu. Celim putem od vazdušne luke Pleso pa sve do Kaptola, Njegova Svetost je uprkos poodmakloj životnoj dobi čilo odmahivala razdraganim narodnim masama koje su ispunile sve zagrebačke trotoare kako bi pozdravile najvećeg živućeg srpskog sveca. "Pajo! Pajo!", uzvikivali su unisono Zagrepčani i Zagrepčanke, da bi, čim bi Pajamobil zamako za ćoše, svi ko jedan stali skandirati u pravcu predsedničkog automobila, prvog u patrijarhovoj pratnji: "Odnesi ga crni Pavle!"

Zagrebačka katedrala bila je naprosto pretesna za sve hrišćane koji su želeli da prisustvuju ekumenskoj koncelebrovanoj liturgiji patrijarha Pavla i nadbiskupa Bozanića. Liturgija je pevana na staroslovenskom i novohrvatskom jeziku, a prvi put je izvedena i "Srpsko-hrvatska ekumenska pesma", čiji su autori Mario Mihaljević i Zlatko Pejaković. Odmah mora da se kaže da su vernici zdušno prihvatili ovu lepu pesmu, pa bi prava grehota bila ne zabeležiti neke njene stihove:

"Hristos je burazer Isusa Krista,
Skupa se bore sproću komunista.
Hristos je Krist sa istočnih strana,
Prirodna brana od muslimana.
Jevrejin Hristos uz Židova Krista,
Strah su i trepet svih cionista."

Centralni događaj ovog prvog pastoralnog pohoda Njegove Svetosti Hrvatskoj ipak beše veliko liturgijsko slavlje na zagrebačkom hipodromu. Pred oko milion vernika koji su pristigli u organizaciji svojih parohija, patrijarh Pavle je održao Božje slovo kakvo se nije čulo još od vremena kad je svetitelj Sava hodao po ovome svetu:

"Sava Zagreb jedan sedam sedam, Sava Zagreb sto sedamdeset sedam. Sava Sisak dva nula jedan, Sava Sisak dvesta jedan. Sava Slavonski Brod dva devet dva, Sava Slavonski Brod dvesta devedeset dva. Sava Beograd tri nula pet, Sava Beograd trista pet. Dunav Apatin tri sedam tri, Dunav Apatin trista sedamdeset tri. Dunav Petrovaradin tri pet pet, Dunav Petrovaradin trista pedeset pet, Dunav Beograd, četri nula jedan, Dunav Beograd četristojedan."

Ovaj dirljivi govor koji simbolizuje sve napore za ekumenskim zajedništvom, suživotom i hrišćanskim praštanjem, prisutne je ostavio bez daha. Vernici su nemo i skrušeno slušali reči pomirenja. Jedini izuzetak beše dr. Jure Radić koji se na spomen Dunava kod Apatina prodernjao "Cinkvina!", ali je njegova upadica na licu mesta ismejana kao neumesna, jer i tek krštena deca, kakvih je takođe bilo na hipodromu, znaju da se tombola igra sa brojevima do devedeset. Patrijarhova poseta Zagrebu, naprotiv, beše kulminacija igre koja se igra od devedesete naovamo i u kojoj vrede veći brojevi, sve do nekih trista hiljada. A među tih trista hiljada vredi istaći nemerljiv, da parafrazujemo poznatog švajcarskog đavoslova De Ružmona, udeo Pavla.

(Feral Tribune br. 704, 15. ožujka 1999.)