NIJE MENI ŽAO NIJEDNOG SRBINA!

4. studenoga, 2004.

Ivica Rožić i čovjek kojega je POA-e unajmila da razgovora s njime pričali su u prvoj polovici 2000. godine vozeći se u lov. Pouzdanik POA-e bio je blizak s Rožićem i imao je zadatak da iz njega izvuče što više podataka o likvidacijama Srba u Gospiću. Ovdje donosimo najzanimljivije izvatke iz tog razgovora.

POA: Kako se zva onaj Bošnjakov rođak?

ROŽIĆ: Dubajić se preziva...

POA: Simo je bio onaj Dubajić.

ROŽIĆ: Ma, e. Rodbina su.

POA: (Nerazumljivo)

ROŽIĆ: Ma, kakvi, pukla mu glava... Dolazio sam ja nakon mjesec dana, ja pokrio borovim granama, ja doša tamo, dignem granu, ono zasmrdi... Nakon godinu dana idem tamo, uzmem 'vako glavu, a ona popuca. Ja razbaca, bacio u pijesak, razmrvio...

POA: Reci ti meni – kako jauknu?

ROŽIĆ: A?

POA: Kako jauknu kad mu je pukla glava?

ROŽIĆ: 'Vako krklja... Ja ga stavio u bunker otraga, on krklja otraga i odupire se nogom... Onda ga istovarim, operem auto, znaš di, tamo di se ide za Rizvanušu, u okuci, sve bilo krvavo...

POA: Kaki auto, u kaki auto more stat, jebemu...?

ROŽIĆ: Bunker otraga...

POA: Tvoj bunker?

ROŽIĆ: Nije bio moj auto, bio je vojni jedan... (...)

POA: Ja mislim, Roka, da si ti manio Srba jedno četrdeset. A? Jesi li, prijatelju?

ROŽIĆ: Ma, vrag zna...

POA: Ubio si dikoju dobru žensku, šteta... Šteta. (Nerazumljivo) Roka, ko je manio onu od onoga suca ženu?

ROŽIĆ: Koju?

POA: Znaš onu guzatu, dobru...

ROŽIĆ: Onu onoga Đoke Kalanja? To sam ja. Ža mi što nisam pojeba... (...)

POA: Skiče li? Je l' jauču?

ROŽIĆ: Ko?

POA: Srbi.

ROŽIĆ: Viče ova jedna – što nas ubijate?

POA: Je l' viče?

ROŽIĆ: Viče.

POA: Ko je one na Lipovoj glavi pobio? A?

ROŽIĆ: Nisam ja, bio bi ja isto potrunio, ali nisam bio... Mi smo išli tovarit. To je bilo u smeću, pa smo ih opet micali...

POA: Kako su oni dospjeli tamo, ajd' ti meni reci... Srbi.

ROŽIĆ: A, jebi ga, to je izgleda bila Tuđmanova politika...

POA: Je l'?

ROŽIĆ: A, e. Da se pobiju tamo blizo linije, koliko sam ja moga skužit, tako da se prikaže javnosti da su se Srbi potukli...

POA: Jesu smrdili jako?

ROŽIĆ: Nego što... (...)

POA: Kako si moga dernit rodbinu svoju, onog od Ivanke muža?

ROŽIĆ: Nisam ga ja ubio.

POA: Je li ti ga bilo žao?

ROŽIĆ: Nije meni žao nijednog Srbina.

POA: Je li tražio on kakvu pomoć od tebe?

ROŽIĆ: Vraga, nije on mene ni vidio. Ja držim svjetlo isprid sebe, ja sam neosvijetljen, ne mogu oni mene vidit... (Nerazumljivo) Jednom mi, bog te jeba, prasnemo mamu i ćer, znaš od koga... Njega odveli, a ostala žena i ćer. I odvedem ja ženu i ćer i ubijem na plantaži. Mala imala jedno 17-18 godina. Znaš od koga? Od onoga što je Ifan voza auto. Je l' on radio u Meteorološkoj stanici, kako se zva?

POA: Pantelić.

ROŽIĆ: Pantelić. Njega odveli, bog te jeba, a ostavili ženu i ćer. Ma, kakvi ostavljat, bog vas jeba... Ja ćer i nju i odvedem onoga što je igra šah, onog što je nahero staja... (Dalje je nerazumljivo)

________________________________ Copyright © 1993 - 2024 Feral Tribune. All rights reserved.