ARRIVEDERCI ROMA!

Papa!

Dugo sam ti ja u svojoj glavi razmišljo kako da ti se obratim. Dal sa "vaša svetosti", dal sa "sveti oče", dal vako dal nako? Razmišljo, razmišljo i razmislijo. Zašta da se ja tebi uopće obraćam kad smo mi Hrvati vazda i bili obraćeni. Obratili su se, papa, naši stari još u stoljeću sedmom, obratili se na kršćanstvo i taki smo do danas ostali obrnuti. Nismo, daklem, mi ti koji bise tribali obratit, nega - ti. E, ti, ti, ne zviraj okolo, tebi govorim. Zašta? Zato šta sam sa žaljenjem i neskrivenim čuđenjem pročito ugovore koje je tvoja tkzvn. sveta stolica podvalila našomu Saboru na potpis. Ti se, papa, mećeš iznad našega Ćaće i Sabora! Meni je moj Vice objasnijo da je to derektno mećanje u naše unutrašnje stvari i šta je još gore narušavanje našoga državnoga suvereniteta. Eto zato ja od tebe, papa, tražim da se ti obratiš. Obrati se nazad na pošteno hrvacko rimokatoličanstvo i ne meći se di ti misto nije. Šta se mene tiče, meni se mereš obratit sa "uvaženi gospodine zastupniče".

Što sam, u stvari, htijo reći?

E, da.

Vidiš, papa, ti znadeš da je hrvacka laička država. To znači da su u Hrvackoj na vlasti laici. Evo počmemo li od našoga ministra obrane koji je ugostitelj ki i ja i laik za vojna pitanja. Ili da ne iđemo dalje metnimo našoga doktora Tuđmana koji je čovk povjesničar i koji nikad u životu nije bijo pridsidnik države daklem je potpuni laik za taki posal pa je kako znadeš Pridsidnik Republike. I ja san u krajnjon liniji laik, ja san sam bijo običan mali čovk, ugostitelj na bečkomu banhofu, daklem jedan apsalutni laik za državničke poslove i čuvanje državnoga pečata. Ja ne znadem metnimo postoji li na svitu veći laik za čuvanje državnoga pečata nega šta sam ja bijo. Nikad u životu ja državni pečat u ruci drža nisam, ne državni nega nikakvi, ako ne računamo onaj pečat od bečke vetrinarske službe šta smo ga ja i netijak Mile iz Lovreća izrezbarili od gume od njegovoga kamijona i udarali po praščadi za moj restaurant na banhofu. Eto, papa, takav sam ti ja bijo laik za državne pečate a sad sam ti ja kume moj ni manje ni više nega čuvar državnoga pečata Repuplike Hrvacke! Zašta ja tebi sve ovo pričam?

E, da.

To sam ja tebi htijo objasnit kako je Hrvacka laička država zato jer u njoj su na vlasti laici. Eto zato se baš ja tebi obraćam a ne metnimo neka učena glava sa teologije ili niki sakloni bože kardenal. Zato jer sam ti ja potpuni laik za crkveća pitanja. Evo metnimo ja se ne sićam ni kad sam se zadnji put pričestijo ili ispovidijo. Ja to zato jer kad mene moj župnik pita Ivane kad si se zadnji put ispovidijo ja njemu rečem don Mijovile u momu selu Zmijavcima svaki kojega ja znadem da se zadnji put ispovidijo taj je dušu ispustijo. Eto, zato ti ja ne znadem kad sam se zadnji put ispovidijo. Šta sam ti ovime htijo reći?

E, da.

To ti ja pripovidam, papa, da vidiš kako sam ja totalni laik za crkveća pitanja. Unda sam ti, ja to ovako razumijo: ako si ti papa, protiv laičke države, a Hrvacka je laička država, onda si ti protiv Hrvacke. To je jedna stvar. Druga stvar kako sam ja to razumijo je da si ti protiv laičke države tojest protiv laičke vlasti, što onda zbrojeno dva i dva znači da si ti protiv hrvatske vlasti pošto je Hrvacka laička država pošto su u njoj na vlasti laici što onda sve skupa daje da si ti protiv hrvacke vlasti tojest hadezeja da ne rečem Tuđmana što je još gore nega da si protiv Hrvacke kao takove. Kako ja to znadem?

Razvidno je, lipi moj papa, da ja to kao laik ne znadem sam po sebi. Meni je sve objasnijo moj prijatelj Vice. On veli vako: Vatikan oće metnimo da brak sklepan u crkvi bude zakonski legalan i po zakonu, šta i laički i nelaički znači da unda brak ni ne triba klepat u općini, šta dalje znači niti triba formulara, niti fotokopiranih krštenica, niti domovnica, niti taksenih maraka niti njemačkih maraka niti ničega šta znači da za brak sklepat država ti takorekuć uopće ne triba. Pitam ja unda tebe: komu to ne triba svečana i samostalna Hrvacka država? Mi smo se, papa, u crkvi mogli vinčavat i u tkzv. jugoslaviji kad se to nije smilo nije nam tribala ni država ni srbočetnici ni jna ni nikoji đava. Ali sad imademo svoju državu i ako nam ona ne triba za sklepat brak onda nam ne triba za štošta drugih stvari ne triba nan onda ni za porez plaćat nega ajmo svi plaćat desetnu Vatikanu jelde? Lipo! Najbolje da lipo ukinemo Hrvacku kad nan ne triba! Šta će nam? Brak ćemo sklepat u crkvi, u školu ćemo ić u crkvu, živićemo ki podstanari u crkvećim stanovima, hajdiho bogaremi lipo! A pošto nam hrvacka država neće tribat najbolje da se vratimo u jugoslaviju jelde? Pa ćemo se vinčavat u crkvama ićemo u vojsku u kikindu a radićemo u vrankvurtu! A ti, moj Ivane, lipo kupi prnje i nazad u svoj balkangril na banhof! Oho! E vidiš, papa, ja ti to ki jedan hrvacki laik ne meren dopustit pa da si sto puta papa! Neću i tačka! Ne tačka nega usklićnik! Neš ne!

Eto, papa, ja sam ti sve to lipo ki laik objasnijo pa se ti sad ravnaj. A ti sve te ugovore na štetu naše nezavisne laičke Hrvacke lipo obisi javlu o rep jer ti ijonako i ne vride. I najveći laik znade da su ti ugovori ništavni jer su ji s naše strane potpisali laici. Uvati se ti, papa, očenaša, a Hrvacku državu ostavi hrvackim laicima. Jesi li ti mene ikade vidijo da sam ti u svetoga Petra otvorijo gasthaus? Ne meći se u me, ne mećen se u te!

Nu!

čuvar državnoga pečata
hrvacki laik
Ivan Milas

(Feral Tribune br. 595, 10. veljače 1997.)