KAL SON BIL ŽIV
Joško BOŽANIĆ
15. travnja, 2004.

verzija za tisak

Jo son bil u Sutivon na Broču. A njima je vako gori povar Sutivana... jelno je toti bardićo kako vodi ca je na Visu Gradina. I navar tega bardićo je rovno gori grobje.

I nison imol čo činit, a već je suton, a jo išal kolo grobjo malo prošetat se da vidin grobje. A jo priko grobjo, po gospu, jedna žena gre i govori meni:

- Dobra večer! – a jo:

- Dobra večer!

- Aboj meni, a di vi grete?

- A ovo malo obilazin grobje.

- A kal ćete pul doma?

- A sal ću poć.

- Molin vos, i jo bi došla is von, pričekojte me malo jerbo mene je sila stroh.

- E, teta moja – govorin jo – i mene je bilo stroh kal son bil živ!

A ona, asti gospu, a jo za njon neka čeko. Hitila onu kofu, ko će je ćapat, vrag. I sal jo došal dole na kroj sela, a ona, di je doletila, u jelnu kuću. Kal son jo došal, a nutra čujen da popi blagoslivjaju, Boga molidu, likor dohodi, spasiju je.

A jo naprid i susretnen jednega puten:

- Ča se je vo dogodilo? U ovu kuću čujen da molidu Boga, vidin likora, vidin popa? – A on meni provje ča se je dogodilo, da je ta žena bila na grobje pok da njuj je jodon mortvi rekal da je i njega bilo stroh kal je bil živ, a da ga vej ni stroh. A nju da su je jedva živu učinili.

A jo, kako da tu ni moj posol, na vapor i pul Splita.

bardićo – brežuljak
navar – iznad
aboj meni – jao meni
mene je sila stroh – ja se jako bojim
hitila ona kofu – bacila ona korpu
vapor – parobrod

KAL SON BIL ŽIV
verzija za tisak