MINISTRICA ISPALILA NA ŽIVCE!
14. travnja, 2005.

Pozna ura, već je prošla ponoć,
Telefon me diže iz postelje,
Glas paničan, poziva upomoć:
"Skrbi l' iko za nas branitelje?!"

"Halo! Tko je?" - nisam radoznala
Nego pitam jerbo sam pristojna.
"Ovdi Plaste, Luger i Penkala,
Sto trinajsta, kažnjenička bojna.

Slušaj, seko, nema šta nam nije:
Spičkala se lova za kredite,
Luger votku s kofanima pije,
Jer je greškom napravija dite.

Penkala je beemveja stuka,
Sa stotriest opleja u drvo.
Ja sam, seko, isto čvrčak puka,
Ne znam na šta požalit se prvo."

Ja skakućem sa noge na nogu:
"Ne kužim se u taj PiTieSPi...
Žao mi je, pomoć vam ne mogu,
Malo mi se, da prostite, pi-pi..."

A taj meni drznik s druge strane
Kaže da sam zemlje ove bruka...
Sada sjedim, vidam svoje rane –
Mjehur samo što mi nije puka!

- ŽIVI PIŠ
- VIJESTI IZ BUDUĆNOSTI
- U GORI RASTE ZELEN BROZ
- CRNA MISA