U OVOM SVEČANOM ČASU
18. siječnja, 2007.

Mi u školi smo u ovom svečanom času imali svečani sat razredne zajednice. Ekipa u razredu su izabrali mene da u ovom svečanom času vodim svečani sat razredne zajednice. Učiteljica Smilja je smjehuljila se i odgibala je sjest u zadnju klupu. Ja sam izašao ispred razreda i stao sam ispred učine klupe. Onda sam ja namrgodijo facu prema rulji i rekao sam: "Prije nego šta u ovom svečanom času počnemo sa svečanim satom razredne zajednice, dozvolite da napravimo jednu prozivku!" Onda sam ja uzeo dnevnik da ga malo prolistam. U razredu je vladala mrtva tišinčuga. Onda sam ja okrenijo stranu na dnevniku i pitao sam: "Jel možda prisutan gospodin Hans Ditrih Genšer?" Onda je onaj Kane Šteta ustao iz klupe i rekao je: "Tu sam!" Ja sam podignijo glavu i rekao sam: "Oooo, ti mi dosta sličiš na Kanu Štetu!" Kane Šteta je rekao: "Ekipa iz ulice me zovu Kane Šteta, al ja sam ustvari Hans Ditrih Genšer!" Ja sam rekao: "Dobro, gospodine Genšer, moš li ti meni reć jel tačna optužba da si juče u kabinetu iz bijologije otkinijo četri rebra sa plastičnog kostura i onda ih zapalijo u školskom zahodu?" Svi rulja su se okrenili prema Kani Šteti. Kane Šteta je ćeškao se po glavuši i rekao je: "Pa ne mogu se sad baš sitit..." Ja sam podviknijo: "Nemoj se ti sa menom zajebavat, gospodine Genšer! Iliš priznat optužbe ka čovik, iliš ti iz ovih stopa zdimit asa u dnevnik!" Kane Šteta je raširijo ruke i rekao je: "Pa dobro, možda jesam, ne mogu baš reć da nisam..." Ja sam rekao: "Znači, priznaješ da si u kabinetu iz bijologije otkinijo četri rebra sa plastičnog kostura i onda ih zapalijo u školskom zahodu?" Kane Šteta je rekao: "Priznajem!" Ja sam rekao: "Sjedi, gospodine Genšer! Jel to bilo teško?" Kane Šteta je šutijo i sjeo je nazad u klupu. U razredu je isto bila mrkla tišinčuga. Učiteljica Smilja je gledala iz zadnje klupe sa razrogačenim očima. Onda sam ja dalje listao dnevnik sa mrgodnom facom. Onda sam ja pitao: "Jel možda prisutan gospodin Alojz Mok?" Onda je onaj Rino Sajla ustao se iz kupe i rekao je: "Tu sam!" Ja sam zapiljio se u njega i rekao sam: "Oooo, ti mi dosta sličiš na Rina Sajlu!" Rino Sajla je rekao: "Ekipa u ulici me zovu Rino Sajla, al ja sam ustvari Alojz Mok!" Ja sam njemu rekao: "Okej, gospodine Mok, moš li ti meni reć jel tačna optužba da si juče mrknijo iz posluge sedam tobleronica i onda ih prodava iza trafo stanice?" Svi rulja su okrenili se prema Rinu Sajli. Rino Sajla je odvalijo čudilo: "Ja?! Ja da sam mrknijo tobleronice?!" Ja sam dreknijo: "Slušaj ti mene, gospodine Mok! Nemoj se ti meni pravit papan, znaš! Moš priznat počinjeno nedjelo, ili moš popit asa u dnevnik! Pa ti biraj!" Rino Sajla je rekao: "Ha, pa neću valjda izabrat asa!" Ja sam rekao: "Znači, priznaješ da si mrknijo sedam tobleronica iz posluge i poslje ih prodava iza trafo stanice?" Rino Sajla je rekao: "Priznajem!" Ja sam rekao: "Okej, gospodine Mok, moš sjest! Viš da nije bolilo!" Rino Sajla je sjeo nazad u klupu. Ekipa u razredu su šutili u komi i hororu. Uča Smilja je u zadnjoj klupi sjedila sa zinutim ustima. Ja sam dalje listao dnevnik sa mrgudnom facom. Onda sam ja pitao: "Jel možda prisutan gospodin Ivan Pavao Drugi Sveti Otac Papa Vojtila?" Onda je onaj flomić Boban skočijo iz klupe i rekao je: "Tu sam!" Ja sam njega pogledao i rekao sam: "O, jebate, pa ti si isti flomić Boban!" Flomić Boban je rekao: "Ekipa u ulici me zovu flomić Boban, al ustvari sam Ivan Pavao Drugi Sveti Otac Papa Vojtila!" Ja sam rekao: "Okej, gospodine Ivane Pavle I Tako Dalje, moš li ti meni reć jel tačna optužba..." Samo onda je flomić Boban uletijo: "Priznajem!" Ja sam njega pogledao sa čudilom i rekao sam: "Šta priznaješ, jebaga dragi irud?" Flomić Boban je rekao: "Priznajem da sam juče na satu iz matuše onoj Neli Svinjogojstvo zamečijo žvaku u pletenice od kose!" Ja sam dreknijo: "Šta mene kuri bolac za žvaku u Nelinoj kosi?! A?! Šta to mene kuri bolac?! Je li, gospodine Ivane Pavle I Tako Dalje?!" Flomić Boban je mene gledao sa stravom i jezom. Onda je on zamuckao: "Pa ne znam, mislim, bolje da priznam..." Ja sam naperijo kažimprst prema njemi i dreknijo sam: "Nego, priznaj jesi li na satu hrvackog lista pornografiju u zadnjoj klupi?! A?! Jesi li lista pornografiju dok je cili razred pratijo nastavu, to ti meni priznaj gospodine Ivane Pavle?!" Rulja su u roku munja okrenili se prema flomiću Bobanu. Flomić Boban je porumenkijo i ćeškao se po ćiverici. Onda je on rekao: "Priznajem!" U razredu se čulo: "Huuuuu..." Onda sam ja rekao: "Okej, gospodine Sveti Oče Vojtila, moš sjest! Jel to bilo teško?" Samo onda je učiteljica Smilja skočila iz zadnje klupe i arlauknila je: "Pa kakvi je ovo cirkus, jebemliti srce irudovo!?!" Ja sam pitao: "Šta je bilo, kakvi je problem?" Uča je zakreštala: "Kakvi je ovo cirkus, pitam te?! Nemoj mi se pravit kretenoid!" Ja sam rekao: "Nije ovo nikakvi cirkus, nego svečani sat razredne zajednice!" Uča Smilja je kreštala: "Ovo je cirkus i ludilo! Nemoj me zajebavat, Robi, reci mi šta se ovdi događa!" Ja sam rekao: "Ovdi se u ovom svečanom času događa svečani sat razredne zajednice! I vi nas sad ometate, a mi se trudimo da nešto naučimo!" Uča je podviknila: "A šta smo to dosad naučili, majketi?" Ja sam rekao: "Naučili smo kako su Hans Ditrih Genšer, Alojz Mok i Papa Vojtila priznali Republiku Hrvacku!" Uča Smilja je opet zinila sa ustima i iskobečila je oči prema meni. Onda je ona rekla: "Ne mogu virovat, majkemi! Ne mogu virovat da to govoriš! Šta da smo naučili?" Ja sam rekao: "Kako su Hans Ditrih Genšer, Alojz Mok i Papa Vojtila priznali Republiku Hrvacku! Pa čuli ste ih, jebaga patak, niste valjda dosad sidili na ušima!" Učiteljica Smilja je podbočila ruke na kukove i rekla je: "Koliko sam ja čula, oni su priznali samo neke svinjarije!" Ja sam rekao: "Pa šta sam ja drugo reka?"

Robi K. (IIIa)

- SVATKO SE MOŽE PRAVITI PAMETAN DOK MU SE NE DOKAŽE DA JE LUD!
- IME DRUŽE