ZALAZAK SUNCA
30. kolovoza, 2007.

Moj dida je stajao na muliću i gledao je u zalazak sunca. Ja sam isto stajao kraj njega i gledao sam. Dida je imao mornarsku maju. Ja sam isto imao mornarsku maju. Nebo je bilo rumenkasto i narančasto. Burin je dizao valove i ljuljkao je didinu pasaru. Konop od pasare se napinjao i cidijo. Iza je škripijo sinjal od kolpomorta. Valovi su svako malo šljapkali po muliću. Kad su šljapkali onda su rakovi bižali u buže od sika. Dida je stavijo ruke na gujicu i gingao se na petama. Ja sam stavijo ruke na gujicu i gingao sam se na petama isto kao i moj dida. Dida je duboko udahnijo slani zrak od burina. Ja sam duboko udahnijo slani zrak od burina isto kao i moj dida. Onda je dida rekao: "Eeee, došlo nam je bablje lito!" Onda sam ja rekao: "Eeee, došlo nam je... A dida, a šta je to bablje lito?" Dida je okrenijo se prema meni i rekao je: "To je kad lito ostari, razumiš, približava se svome kraju! I onda ga zovu bablje lito!" Ja sam počeškao se iza uva. Dida je opet zagledao se u zalazak sunca. Onda sam ja pitao: "To kao po baki?" Dida je najprvo malo šutijo i onda je rekao: "Može i tako, kao po baki!" Onda smo mi oba gledali u nebo koje je bilo rumenkasto i narančasto. Onda sam ja rekao: "Pa nije baka ostarila, nego je umrla!" Dida je dignijo livu ombrvu. Onda je on rekao: "A je, tačno... Samo ne mogu ga zvat mrtvo lito, jebešga! Nego ga zovu bablje lito!" Ja sam rekao: "Iako je baka umrla? To je dosta nezgodno, čoviče..." Dida je rekao: "Dobro i govoriš, jebate patak, baš je nezgodno..." Onda smo mi oba gledali kako se na burinu ginga i škripuće sinjal od kolpomorta. Onda sam ja rekao: "Zar ne bi bilo bolje da ga zovu po nekome ko je ostarijo, a još nije umra?" Dida je rekao: "Pa je, bolje bi bilo!" Onda je on naperijo kažimprst prema meni i rekao je: "Samo ne po meni!" Ja sam rekao: "Naravski da ne po tebi! Ima još masu ljudi šta su ostarili a još nisu umrli!" Dida je pitao: "Naprimjer ko?" Ja sam rekao: "Naprimjer primjera mama!" Dida je rekao: "Tačno, jebate! Moglo bi to bit po mami, odlična ideja... Samo onda ga nećemo moć zvat bablje lito!" Ja sam pitao: "Nego kako ćemo ga zvat?" Dida je rekao: "Kravlje lito!" Onda smo ja i dida na muliću davali si po gimi fajv zbog dobre baze dok je trajao zalazak sunca.

Onda smo mi dva kompanjerosa sa mulića se uza skale popeli u kuću. Moja mama je u kužini prčkala oko suđa i posuđa. Ona je nama rekla: "A di ste vi dva, bogati, oladiće vam se večera!" Ja sam nju pitao: "A šta ima za žnjopu?" Mama je rekla: "Pofrigala sam malo šnicela na naglo! I imamo pinku blitve na ulju!" Dida je pitao: "A od koga su ti šniceli? Jesu od krave?" Onda smo ja i moj dida ligenzi oko stola od smijade. Mama je nas gledala sa tupilom od nekuženja. Onda je ona rekla: "Nisu od krave nego su od teleta! Ali izišće ih prasci!" Tu smo ja i dida zakočili sa smijancijom.
 
Onda je moj tata uletijo iz dvora u kužinu i sjeo je za stol. Tata je trljao ruke i rekao je: "Oho, šnicelići i blitvica, prva liga..." Onda je tata vadijo šnicel u pijat i rekao je: "Joooo, ljudi, šta se vanka lipo raspuva burin! Dolazi nam pravo bablje lito!" Ja sam tati rekao: "Ne mogu se takve grube riči govorit za stolom!" Tata je iznebušeno gledao u mene. Onda je on rekao: "Koje grube riči, jebate irud?! Koji sam to kurac grubo reka?!" Dida je njemu rekao: "Reka si bablje lito!" Tata je iskobečijo oči prema didu i zinijo je: "Molim?!" Dida je njemu rekao: "Reka si bablje lito!" Tata je pitao: "Pa šta je tu gruba rič, čoviče božji?" Ja sam njemu rekao: "Gruba rič je, pošto je baka umrla!" Dida je uletijo: "Tačno! Bezveze vriđaš uspomenu na pokojnicu!" Tata je piljio ispred sebe sa lakšim ošamutom. Onda je on zlamenovao se sa livom rukom u čudilu i nevjerici. Onda je moja mama mene pomilkila po glavuši i rekla je: "Pa ne misli se tu, mišu, na našu baku!" Ja sam nju pitao: "Nego na koju se misli?" Mama je rekla: "Pa šta ja znam, mišu... na neku drugu baku..." Ja sam pitao: "Na koju drugu baku?" Mama je rekla: "Pa šta ja znam na koju drugu... misli se na neku općenitu baku..." Ja sam pitao: "Otkud ti znaš da ta općenita baka isto nije umrla?" Mama je dignila ombrve i rekla je: "Pa je, ne znam..." Dida je uletijo: "E pa kad ne znaš zašto onda ne pošalješ muža u općeniti trokurac! Umisto šta mu puštaš da govori grube riči za stolom! I vriđa uspomenu na pokojnicu..." Mama je ukočenjena piljila u dida. Dida je njoj rekao: "Ti znaš koliko je tvoja mama meni značila u životu..." Tu je dida dignijo šudar da će obrisat suzicu iz livog oka. Mama je okrenila se prema tati i rekla je: "A je, ti bi fakat moga malo pripazit šta govoriš, znaš!" Tata je pitao: "Kako to misliš?" Mama je dreknila: "Mislim da bi moga manje srat!" Tata je raširijo ruke i rekao je: "Zašto, jebate?! Zato šta sam spomenijo bablje lito?!" Mama je njemu podviknila: "Zato šta bezveze vriđaš uspomenu na moju mamu!" Tata je dignijo se od stola i podviknijo je: "Pa dobro, kako da onda zovemo bablje lito?! Ajde, dogovorimo se... Žablje lito? Lavlje lito? Kravlje lito?" Dida je uletijo: "E, sad vriđaš uspomenu na Robijevu mamu!"
 
Robi K. (IIIa)

- SAMO KOMUNISTI ANTU NAZIVAJU POSLJEDNJIM BITANGOM U PARIZU!
- GRADLJIVAC SVRATIŠTA
- VIJESTI IZ BUDUĆNOSTI
- SPLIT – GRAD NAD MARJANOM