ROBA ZA U ŠKOLU
25. listopada, 2007.

Ja sam ujutro sidijo na krevi i brisao sam krmelje. Onda sam skinijo pižamu i išao sam da ću se oblačit za gibat u školu. Onda je mama uletila u sobu i rekla je: "Ajde oblači se, sinak! Zakasnićeš u školu!" Ja sam navlačijo bičvice i rekao sam: "Evo, evo, ne mogu brže!" Onda je mama rekla: "Pa kakva ti je to sokolska majica?" Ja sam uletijo u čudilo i pitao sam: "Pa kakva je?" Mama je rekla: "Pa viš da ti je iskidana!" Ja sam pitao: "Pa di je iskidana?" Mama je rekla: "Pa ispod pauzuha ti je iskidana, klipsone! Imaš bužu od po pedlja!" Ja sam zagledao se u iskidanu sokolsku i rekao sam: "A je, stvarno..." Onda je mama rekla: "A vidi si bičvice, čoviče božji!" Ja sam pitao: "Šta je sa bičvicama?" Mama je podviknila: "Pa palac ti je izvirijo, eto šta je! Pari ti kumpir na nozi!" Ja sam pogledao u prošupljene bičvice i rekao sam: "A je, stvarno..." Mama je rekla: "Pa ne možeš takvi ić u školu, jebemu sveca jarca! Oš da mi se cili svit smije!" Ja sam pitao: "Zašto bi ti se svit smija?" Mama je rekla: "Kako mi se neće smijat kad mi dite ide u školu sa iskidanom majicom i prošupljenim bičvama?! Svi će reć da kakva mu je to mater... A jesi prominijo mudantice?" Ja sam rekao: "Jesam!" Mama je pitala: "A kad si ih prominijo?" Ja sam počeškao se po glavi i rekao sam: "Prominijo sam ih prošli tjedan!" Mama je raširila ruke i podviknila je: "Pa nemoš od prošlog tjedna mudantice nosit, balibane jedan balibanski! Mudantice se moraju minjat svaki dan!" Ja sam zapiljio se u parket i šutijo sam. Mama je rekla: "Stvarno će svi reć da ti je mater zadnja dramfulja i šporkuja! Iskidana maja, šuplje bičve, šporke mudante, šta bi drugo mogli reć?!" Ja sam rekao: "Ali to se, mama, ništa ne vidi!" Mama je pitala: "Kako to misliš, ne vidi?" Ja sam rekao: "Pa kad obučem patike, rebe i košulju, onda se ne vide ni šuplje bičvice, ni iskidana sokolska, ni mudante!" Mama je rekla: "To ti je smisao za higijemu? A? A zamisli da se nešto desi? Svi bi rekli – pa ima li ovo dite mater kad ga ovako pušta vanka u iskidanoj majici!" Ja sam pitao: "A šta da se desi?" Mama je rekla: "Pa svašta se može desit! Zamisli završiš na hitnoj! Evo, da završiš na hitnoj, zar ne bi svi likari rekli – a sramote, ljudi moji, kakvu mater ima ovo dite kad ga pušta u školu u šupljim bičvama i iskidanoj majici!?" Ja sam mamu gledao sa lakšom tupajom. Onda sam ja pitao: "A zašto bi ja završijo na hitnoj?" Mama je rekla: "Zbog iks razloga! Moš žgincat nogu na balunu! Ili moš imat prometnu nezgodu!" Ja sam pitao: "Kakvu prometnu nezgodu?" Mama je rekla: "Pa bilo kakvu! Može te zdimit kamijon, na primjer! Ili kombi!" Ja sam pitao: "Kamijon ili kombi?" Mama je rekla: "Kombi! Definitivno kombi!" Ja sam mamu gledao sa stravom i hororom. Onda sam ja pitao: "Zašto bi mene zdimijo kombi, jebate?" Mama je rekla: "Ha, svašta se živom čoviku može desit..." Ja sam rekao: "To znači da ja moram obuć glanc novu majicu za slučaj da me zdimi kombi?!" Mama je pitala: "A šta ti je tu, majketi, nejasno?" Ja sam rekao: "Sve mi je nejasno!" Mama je rekla: "E pa onda ću ti ja objasnit..." Onda je mama sjela do mene na krevu i zagrlila me je preko ramena. Onda je ona meni rekla: "Viš, sinak, ti se sad moš uputit u školu, glava ti je vitrena ka i inače, dođeš do pješačkog i tu staneš jerbo cestom piči zeleni kombi dvista na sat... samo ne vidiš da kombi ima one retrovizore šta mu strče sa strane, a ti si previše blizu rubu ceste... onda te taj kombi svom forcom sa retrovizorom skreha u glavušu... nije baš da ti je otkinijo glavu, ali ti je ispalo livo oko, zguljeno ti je livo uho, i plus te je kombi odbacijo na drugu stranu ceste... ali od tamo iz drugog smjera neleće crveni fijat punto trista na sat... fijat punto te punta sa šoferšajbom i razvali ti rembra i bubrege tuto kompleto... ti se kotrljaš po cesti sve dok se ne zaustaviš pod gumama autobusa Makarskaprometa koji te skaši i razmulja po asfaltu... ljudi viču i urliču, auti se zaustavljaju, ti ležiš cili satran i smeljan... onda dojuri hitna i skupe te sa lopatama i špatulama sa ceste... onda ti u bolnici doktori sa nožicama skinu krvavu košulju i rebe, ti si naravski u nesvjesti, doktori su naravski u panici, i onda – šta? – i onda te gledaju u donjem rublju i reknu: Pa kakva je to mater, za gospu blaženu, kad je pustila ovo dite vanka u iskidanoj majici!? Jel ta mater neka dramfulja i šporkuja?! Zamisli da se to desi?! Da se to desi ja bi, majkemi, umrla od srama!" Ja sam kriknijo: "A ja?!" Mama je rekla: "A ti ćeš sad hitno prominit sokolsku, mudante i bičvice, eto šta ćeš ti!"

Onda je ona dignila se sa kreve i odgibala je iz sobe. Ja sam još malo ostao u šoku i gledao sam u zid. Onda sam ja nabrzihen presvuka se i obuka se za u školu. Ja sam u hodniku stavljao ruksakić na rame. Samo mama je iz kužine doviknila: "Čekaj, kakoš ić bez doručka?" Ja sam rekao: "Pa ne stignem, mamac, zakasniću u školu!" Mama je rekla: "Aj onda baremko uzmi ovu fetu kruva i masla pa požnjopaj po putu do škole!" Ja sam uzeo fetu kruva s maslom šta mi je mama dala. Onda je mama mene ljubnila i ja sam ljubnijo nju. Onda sam ja jurenzi niz portun da ne zakasnim. Samo slučajno je meni ispala sendva s maslom na skale od portuna. Slučajno to uvjek padne tako da se maslo zalipi na skalu. Ja sam dignijo fetu kruva i slučajno sam malo razmazao maslo po skali da se ne vidi. Onda sam tuta forca otpičijo prema školi.

Posli škole je mene moj tata čekao ispred sa škodilakom. Ja sam njega pitao: "Šta je reć da ti mene čekaš ispred škole?" Tata je rekao: "Moramo u bolnicu, mama ti je tamo!" Kad smo ugibali u škodilaka tata je meni rekao: "Mater ti je pala niza skale od portuna! Izgleda da se dobro skršila! Maloprije su mi to javili na posal..." Ja sam šutijo i stiskao sam ruksakić sa knjigama. Tata je vozio i govorijo je: "Past niza skale! Pari da ima deset godina! Pa jebemliti gospu nepažljivu!" Ja sam rekao: "Ha, svašta se živom čoviku može desit..." Tata je mene pogledao sa lakšom zbunjozom. Kad smo stigli u bolnicu onda smo ja i tata pičili kroz razne hodnike na ortonpediji. Onda smo u jednoj sobi vidili mamu kako leži na krevi. Mami su oči bile zatvorene kao da spava. Plus joj je glava bila zamotana u zavoje. Plus su joj neke cjevčice išle iz nosa. Plus je imala ljubičastu šljivu na nosu. Iz sobe je taman izlazijo jedan barba u bilom mantelu. Moj tata je pokazao glavom prema mami i pitao je barbu: "Doktore, kako joj je?" Doktor je rekao: "Sad je već malo bolje! Ima lakši potres mozga, žgincanu livu nogu i natučena rebra!" Ja sam pitao: "A jel joj iskidana majica?"

Robi K. (IIIa)

- SVAKOG MOSTA ZA TRI GLASA DOSTA!
- GDJE JA STADO TI NASTAVI!